Regionalne razlike u Evropi
Evropska unija se i dalje suočava sa značajnim razlikama u razvoju između svojih regiona, pokazuju najnoviji podaci Evrostata - dok neke teritorije koncentrišu investicije, radna mesta i ekonomske aktivnosti sa visokom dodatom vrednošću, druge se suočavaju sa nezaposlenošću, nižim prihodima i ograničenim mogućnostima.
Marija Nenadić-Zurka и Corina Cristea, 26.10.2026, 15:41
Evropska unija se i dalje suočava sa značajnim razlikama u razvoju između svojih regiona, pokazuju najnoviji podaci Evrostata – dok neke teritorije koncentrišu investicije, radna mesta i ekonomske aktivnosti sa visokom dodatom vrednošću, druge se suočavaju sa nezaposlenošću, nižim prihodima i ograničenim mogućnostima. Prema Evrostatu, u 2024. godini, bruto domaći proizvod po glavi stanovnika, izražen standardima kupovne moći, znatno se razlikovao između regiona Unije, od skoro 270% u jednom regionu Irske do nešto više od 30% evropskog proseka u Majotu, najudaljenijem regionu Francuske. Regionalne razlike su vidljive i u zaposlenosti. U 2025. godini, stopa nezaposlenosti u Evropskoj uniji bila je 6%, ali je na nekim teritorijama čak prešla 20 procenata. Međutim, drugi evropski regioni zabeležili su stope ispod 2%. Na ove razlike utiču struktura lokalne ekonomije, nivo investicija, pristup obrazovanju i obuci, kao i mobilnost radnika. Rumunija pruža relevantan primer neravnomernog regionalnog razvoja.
Podaci pokazuju da region Bukurešt-Ilfov, koji je imao ekonomski rast među najjvećim u Evropskoj uniji nakon pandemije COVID-19, zauzima treće mesto u Uniji po pitanju ekonomskog rasta u poslednjih pet godina koje analizira Evrostat. Sa napretkom od 33% između 2019. i 2024. godine, rumunsku prestonicu i područje oko nje prevazilaze samo dva regiona u Irskoj. Kao i u slučaju drugih razvijenijih evropskih regiona, Bukurešt-Ilfov koncentriše važan deo ekonomskih aktivnosti, sedišta kompanija i radna mesta u sektorima sa visokom dodatom vrednošću. Ali Rumunija se takođe pojavljuje na rang listi najvećih ekonomskih padova u Uniji. Region Sud-Muntenija je na četvrtom, a jugo-zapadna Oltenija na petom mestu.
Najveći gubici zabeleženi su u jednom regionu u Bugarskoj, gde je realni bruto domaći proizvod pao za 20,5%, zatim u Grčkoj i regionu Groningen u Holandiji. Širom Evropske unije, bruto domaći proizvod je porastao za 5,6% u realnom iznosu u istom periodu. Od 244 analizirana regiona, 197 je premašilo svoj ekonomski nivo iz 2019. godine, dok je 46 zabeležilo pad. Brojke pokazuju koliko je ekonomija zapravo porasla ili se smanjila, nakon što je Evrostat uklonio efekat povećanja cena, tako da se povećanje cena ne meša sa ekonomskim rastom. Ovi razvoji pokazuju da se ekonomski razvoj ne prevodi automatski u jednoobrazan napredak na regionalnom nivou, pri čemu infrastruktura, pristup investicijama, struktura ekonomije i migracija aktivnog stanovništva doprinose proširenju ili smanjenju razlika.
