Slučaj ruske sabotaže u Rumuniji (27.10.2026)

Direkcija za borbu protiv organizovanog kriminala i terorizma (DIICOT) i Rumunska obaveštajna služba (SRI) saopštile su da su dokumentovale kriminalne aktivnosti troje stranih državljana — dvojice Belorusa i jednog Ukrajinca, koji imaju prebivalište u državama Evropske unije.

Dragana Diamandi и Ştefan Stoica, 27.10.2026, 10:19

Direkcija za borbu protiv organizovanog kriminala i terorizma (DIICOT) i Rumunska obaveštajna služba (SRI) saopštile su da su dokumentovale kriminalne aktivnosti troje stranih državljana — dvojice Belorusa i jednog Ukrajinca, koji imaju prebivalište u državama Evropske unije. Oni su članovi sabotažne mreže kojom se upravlja iz Ruske Federacije i umešani su u eksploziju i požar koji su se prošlog meseca dogodili u prostorijama industrijske platforme u Brašovu, u centralnoj Rumuniji. Reč je o ogranku kompanije Romarm, nacionalnog preduzeća koje je glavni rumunski proizvođač vojne opreme.
Rumunske sudije izdale su evropske naloge za hapšenje osumnjičenih, i to u njihovom odsustvu. Dvojica optuženih su, zahvaljujući međunarodnoj saradnji, otkrivena i preventivno uhapšena u Nemačkoj dok su se pripremali da izvrše slična krivičnih dela, navodi DIICOT. U ponedeljak je izdat i treći evropski nalog za hapšenje, za još jednog optuženog, koji se nalazi u Poljskoj. Istrage se nastavlju zbog sumnje na pokušaj izvršenja krivičnog dela sabotaže, a preduzimaju se i neophodni koraci kako bi trojica osumnjičenih bila izručena Rumuniji. DIICOT navodi da su osumnjičeni imali na meti i druge objekte na teritoriji Rumunije, kao i u drugim državama članicama Evropske unije.
„U aktuelnoj regionalnoj i evropskoj bezbednosnoj klimi, koju karakteriše širenje taktika hibridnog ratovanja, kontinuirano se prati razvoj asimetričnih bezbednosnih rizika koji bi mogli da ugroze javni red i mir ili objekte od strateškog značaja u Rumuniji“, navodi DIICOT.
I Rumunska obaveštajna služba potvrđuje da misije sabotažne mreže, koju je koordinirala Moskva, nisu bile ograničene samo na Rumuniju. Njeni koordinatori dodelili su im širok spektar ciljeva u regionu: državne i privatne objekte za proizvodnju oružja, kao i druge vojne i industrijske ciljeve.
Istrage sprovedene tokom ove godine otkrile su i druge pokušaje napada usmerene na objekte u Rumuniji, uključujući međunarodne vojne objekte i lokacije koje se koriste za obuku ukrajinskih oružanih snaga, navodi SRI.
Prema navodima ove službe, cilj takvih akcija jeste zastrašivanje, narušavanje odbrambenih sposobnosti i slabljenje doprinosa država koje su na meti ovih akcija evropskoj i regionalnoj bezbednosti.
SRI skreće pažnju na činjenicu da se regrutovanje obično vrši putem društvenih mreža. Osobama koje se kontaktiraju najpre se nudi novac za obavljanje odredjenih aktivnosti, kao što su nadgledanje ili fotografisanje određenih meta. Kasnije zadaci postaju sve ozbiljniji i mogu da uključuju uništavanje imovine, podmetanje požara, pa čak i atentate.
Ove mreže naročito iskorišćavaju finansijsku ranjivost pojedinaca, njihove zavisnosti ili krivičnu prošlost..
Rumunija nije jedina država na meti sabotažnih aktivnosti, koje predstavljaju deo hibridnog rata koji Rusija vodi u Evropi, ističu nadležne institucije. Nemačka se, na primer, nedavno suočila sa nizom istraga i hapšenja povezanih sa sabotažama usmerenim na kritičnu infrastrukturu, energetsku mrežu, vojne objekte i međunarodne saobraćajne veze.