Zabrinutost zbog cena energije (30.10.2026)
Cene energije, rizik od novih poskupljenja i sposobnost evropskih država da obezbede dovoljne količine električne energije tokom predstojeće grejne sezone bile su glavne teme o kojima su u četvrtak razgovarali ministri energetike Evropske unije, okupljeni u Luksemburgu.
Dragana Diamandi, 30.10.2026, 11:03
Cene energije, rizik od novih poskupljenja i sposobnost evropskih država da obezbede dovoljne količine električne energije tokom predstojeće grejne sezone bile su glavne teme o kojima su u četvrtak razgovarali ministri energetike Evropske unije, okupljeni u Luksemburgu. Razgovori se vode u složenom međunarodnom kontekstu, obeleženom geopolitičkim tenzijama i pritiscima na tržišta energenata. Evropska komisija upozorava da, iako snabdevanje energijom trenutno nije ugroženo na nivou Evropske unije, troškovi postaju sve teže podnošljivi za domaćinstva i privredu. Jedan od razloga za zabrinutost dolazi sa tržišta prirodnog gasa, gde je veleprodajna cena premašila 100 evra po megavat-satu, što je najviši nivo još od decembra 2022. godine, kada se Evropa suočavala sa posledicama smanjenja isporuka ruskog gasa.
Ipak, kako ističe evropski komesar Den Jorgensen, situacija je bolja, barem kada je reč o snabdevanju, jer je Evropska unija smanjila potrošnju gasa za gotovo 20 odsto, a Evropa sada ima više dobavljača. S druge strane, dodaje evropski zvaničnik, „ova kriza je ozbiljnija jer se odnosi i na naftu i na naftne derivate. Nema mnogo koristi što imamo dovoljne količine energenata ako je benzin za automobile ili gas za grejanje domova skup. Nije važno da li energenata ima, ako je cena visoka i mnogi ne mogu da ih priušte. Komesar Jorgensen navodi da je prošle zime 50 miliona Evropljana imalo poteškoća da podmiri troškove grejanja, dok bi taj broj mogao sada da se poveća. Ovakva kretanja povezana su, između ostalog, sa posledicama sukoba na Bliskom istoku i neizvesnostima u vezi sa međunarodnim snabdevanjem. U takvim okolnostima, evropski ministri analizirali su mere za smanjenje pritiska na račune za električnu energiju i stabilizaciju tržišta energenata. Brisel takođe ima za cilj da tarifni sistem učini transparentnijim i efikasnijim, kako bi se troškovi povezani sa transportom i distribucijom energije bolje kontrolisali. Predlog takođe uključuje fiskalne mere, kojima bi se električna energija oporezovala manje od prirodnog gasa. Ministri, uključujući i rumunskog, Dumitrua Kisalicu,podržali su, u principu, smanjenje ukupnih troškova energetskog sistema, ali su takođe pozvali na fleksibilnost kako bi svaka država mogla da usvoji tarifnu metodologiju pod sopstvenim uslovima.
Dok se na evropskom nivou traže rešenja za smanjene cena i jačanje energetske bezbednosti, Rumunija se suočava i sa dodatnim problemom koji bi mogao da stvori novi pritisak na nacionalni energetski sistem. Nacionalni komitet za vanredne situacije odlučio je da za još 30 dana produži stanje pripravnosti u vezi sa radom Nuklearne elektrane Černavoda, zbog i dalje niskog vodostaja Dunava. Shodno tome, dva bloka elektrane, koja su obezbeđivala oko 20 odsto ukupnih potreba za električnom energijom i koja su van pogona još od leta, neće moći da budu ponovo puštena u rad tokom novembra. To dodatno komplikuje situaciju u Rumuniji, naročito uoči predstojeće grejne sezone.
