Prošireno krivično gonjenje u dosijeu Revolucije
Posle 27 godina od pada režima Nikolaja Čaušeskua, tužioci Vojnog suda proširili su krivično gonjenje za zločin protiv čovećnosti i dogadjaje od 22. decembra 1989. godine. Tadašnji oružani incidenti u većem delu naselja pokazuju da se delovalo po utvrdjenom planu, sa ciljem da novi lideri preuzmu vlast i steknu legitimnost- navodi se u saopštenju Tužilastva, koje je predstavio tužilac Marijan Lazar. Iz ovog dokumenta može se zaključiti da je za očuvanje vlasti, pomoću akcija i preduzetih mera, novo političko i vojno rukovodstvo koje je preuzelo vlast posle 22. decembra odgovorno za ubistvo, ranjavanje vatrenim oružjem, napade na fizički i psihički integritet, odnosno lišenje slobode velikog broja osoba. Sva ova dela spadaju u zločin protiv čovećnosti.
Corina Cristea, 03.11.2016, 12:01
Posle 27 godina od pada režima Nikolaja Čaušeskua, tužioci Vojnog suda proširili su krivično gonjenje za zločin protiv čovećnosti i dogadjaje od 22. decembra 1989. godine. Tadašnji oružani incidenti u većem delu naselja pokazuju da se delovalo po utvrdjenom planu, sa ciljem da novi lideri preuzmu vlast i steknu legitimnost- navodi se u saopštenju Tužilastva, koje je predstavio tužilac Marijan Lazar. Iz ovog dokumenta može se zaključiti da je za očuvanje vlasti, pomoću akcija i preduzetih mera, novo političko i vojno rukovodstvo koje je preuzelo vlast posle 22. decembra odgovorno za ubistvo, ranjavanje vatrenim oružjem, napade na fizički i psihički integritet, odnosno lišenje slobode velikog broja osoba. Sva ova dela spadaju u zločin protiv čovećnosti.
Cilj zamišljenog plana je bio da se stvori konfuzija medju oružanim snagama, razdvajajući rukovodstva Ministarstva narodne odbrane i objavljivanje naredjenja i lažnih informacija, naoružavanje stanovništva, odnosno stvaranje prividnog gradjanskog rata, u kojem se suočavaju oružane jedinice Ministarstva narodne odbrane i Ministarstva unutrašnjih poslova, ili istog ministarstva, sa ciljem da novi lideri preuzmu vlast i steknu legitimnost. Za realizaciju ovog plana upotrebljena je Rumunska televizija, koja je emitovala alarmističke i ponekad lažne izveštaje, prekinute su telefonske veze i na čelu Ministarstava odbrane i unutrašnjih poslova dovedeni su bivši vojni kadrovi lojalni novom političko-vojnom rukovodstvu, sa ciljem da se stvori psihološki i medijski rat- navodi se u izveštaju.
Prema podacima Vojnog suda, u tadašnjim dogadjajima, u decembru 1989. godine, poginulo je 1200 osoba, od kojih 800 posle pada komunističkog režima 22. decembra. Ranjeno je više od 5.000 osoba i više hiljada lišeno je slobode i podvrgnuto lošem tretmanu. Ponovno otvaranje dosijea revolucije dolazi nekoliko meseci nakon što je vršilac dužnosti Generalnog tužioca Bogdan Liku tražio ponovno otvaranje istrage. Po oceni Bogdana Likua, stavljanje dosijea ad-akta u oktobru 2015. godine, zbog čega je Evropski sud za ljudska prava osudio Rumuniju, bilo je netemeljito i nezakonito.
