Kako će izgledati budući Parlament? (16.12.2017)
Konačni rezultati parlamentarnih izbora koji su u Rumuniji održani, u nedelju,11. decembra, koje je saopštila Centralna izborna komisija, potvrđuju da će budući Parlament sačiniti šest političkih partija. Najviše senatorskih i poslaničkih mesta osvojila je Socijaldemokratska stranka (PSD) sa 221. mandatom. Socijaldemokratama je hvalilo samo 12 manadata da bi imali većinu, većinu koju će, kako su saopštili več, činiti sa Alijansom libearala i demokrata (ALDE). Formacija bivšeg liberalnog premijera Kalina Popeskua Tarićanua osvojila je 29. mandata, za jednog mandata manje od Demokratskog saveza Mađara u Rumuniji (UDMR) i za 3 mandata više od Partije Narodnog pokreta (PMP), bivšeg predsednika Trajana Baseskua. Posle ovih izbora na kojima je pobedu odnela Socijaldemokratstka stranka (PSD), podijum će popuniti Nacionalna liberalna stranka koja je osvojila 99. mandata, i novodošla Unija spasite Rumuniju, koja je nova na političkoj i parlamentarnoj sceni, a koja je osvojila 43. poslanička mesta u budućem parlamentu. Ostale nacionalne manjine imaju 17. poslanička mesta. Budući parlament imaće 465. poslanika, za 120. manje u odnosu na prethodni. Mandat sadašnjeg Parlamenta završiće se u ponedeljak, 19. decembra, a u utorak će se održati sednica novog Parlamenta. Sledeće nedelje, posle konsultacija predsednika sa političkim partijama, saznaće se i dugo očekivano razjašnjenje. Prve diskusije koje je organizovao predsednik Klaus Johanis, u odsustvu glavnog aktera Socijaldemokratske partije (PSD) i njenog saveznika Alijanse liberala i demokrata (ALDE), koje su želele da sačekaju konačne rezultate, bile su eksploratorne. U slučaju da neće doći do značajnijeg političkog incidenta, Socijaldemokratska partija i Alijansa liberala i demokrata, daće mandatara za sastavljanje nove vlade. U četvrtak, lider socijaldemokrata Liviu Dragnea, izjavio je da će program vlade koji je bio predstavljen u predizbornoj kampanji biti ispoštovan u celini. Biće to program sa snažnom društvenom komponentom i veoma ambiciozan — čak rizičan, mišljenja su analitičari, u uslovima u kojima predviđa povećanje plata zaposlenih u budžetskom sektoru, povećanje minimalne plate, fiskalne olakšice za penzionere dodatne olakšice za studente. Liviu Dragnea nije odgovorio na glavno pitanje novinara ko će zapravo voditi buduću Vladu. Dao je međutim osiguranja da ne želi da izazove političku krizu. Liviu Dragnea:,,Ja sam odgovorna osoba, ne želim da izazivam beskoristan sukob, ićićemo kod Predsednika sa prihavtljivim predlogom koji sa matematičkog i poltičkog aspekta neće moći da odbije. Nadam se da će predsednik Rumunije, još jednom kažem poštovati sveta pravila demokratije i glas birača. Predlog će ispuniti ,,sve legalne i ustavne uslove, kazao je Liviu Dragnea. Osuđen na uslovnu kaznu za umešanje na referendumu za smenjivanje bivšeg predsednika Trajana Baseskua, Dragni stoje na put ka premjerskoj fotelji dve prepreke: Prva prepreka je zakon kojim se zabranjuje jednoj osuđenoj osobi da bude postavljena na funkciji ministra, a druga prepreka je kriterijum integriteta koji postavio predsednik Johanis pre izbora koji je kazao da neće imenovati za premijera osobu koja ima krivične probleme .
Ştefan Stoica, 16.12.2016, 13:21
Konačni rezultati parlamentarnih izbora koji su u Rumuniji održani, u nedelju,11. decembra, koje je saopštila Centralna izborna komisija, potvrđuju da će budući Parlament sačiniti šest političkih partija. Najviše senatorskih i poslaničkih mesta osvojila je Socijaldemokratska stranka (PSD) sa 221. mandatom. Socijaldemokratama je hvalilo samo 12 manadata da bi imali većinu, većinu koju će, kako su saopštili več, činiti sa Alijansom libearala i demokrata (ALDE). Formacija bivšeg liberalnog premijera Kalina Popeskua Tarićanua osvojila je 29. mandata, za jednog mandata manje od Demokratskog saveza Mađara u Rumuniji (UDMR) i za 3 mandata više od Partije Narodnog pokreta (PMP), bivšeg predsednika Trajana Baseskua. Posle ovih izbora na kojima je pobedu odnela Socijaldemokratstka stranka (PSD), podijum će popuniti Nacionalna liberalna stranka koja je osvojila 99. mandata, i novodošla Unija spasite Rumuniju, koja je nova na političkoj i parlamentarnoj sceni, a koja je osvojila 43. poslanička mesta u budućem parlamentu. Ostale nacionalne manjine imaju 17. poslanička mesta. Budući parlament imaće 465. poslanika, za 120. manje u odnosu na prethodni. Mandat sadašnjeg Parlamenta završiće se u ponedeljak, 19. decembra, a u utorak će se održati sednica novog Parlamenta. Sledeće nedelje, posle konsultacija predsednika sa političkim partijama, saznaće se i dugo očekivano razjašnjenje. Prve diskusije koje je organizovao predsednik Klaus Johanis, u odsustvu glavnog aktera Socijaldemokratske partije (PSD) i njenog saveznika Alijanse liberala i demokrata (ALDE), koje su želele da sačekaju konačne rezultate, bile su eksploratorne. U slučaju da neće doći do značajnijeg političkog incidenta, Socijaldemokratska partija i Alijansa liberala i demokrata, daće mandatara za sastavljanje nove vlade. U četvrtak, lider socijaldemokrata Liviu Dragnea, izjavio je da će program vlade koji je bio predstavljen u predizbornoj kampanji biti ispoštovan u celini. Biće to program sa snažnom društvenom komponentom i veoma ambiciozan — čak rizičan, mišljenja su analitičari, u uslovima u kojima predviđa povećanje plata zaposlenih u budžetskom sektoru, povećanje minimalne plate, fiskalne olakšice za penzionere dodatne olakšice za studente. Liviu Dragnea nije odgovorio na glavno pitanje novinara ko će zapravo voditi buduću Vladu. Dao je međutim osiguranja da ne želi da izazove političku krizu. Liviu Dragnea:,,Ja sam odgovorna osoba, ne želim da izazivam beskoristan sukob, ićićemo kod Predsednika sa prihavtljivim predlogom koji sa matematičkog i poltičkog aspekta neće moći da odbije. Nadam se da će predsednik Rumunije, još jednom kažem poštovati sveta pravila demokratije i glas birača. Predlog će ispuniti ,,sve legalne i ustavne uslove, kazao je Liviu Dragnea. Osuđen na uslovnu kaznu za umešanje na referendumu za smenjivanje bivšeg predsednika Trajana Baseskua, Dragni stoje na put ka premjerskoj fotelji dve prepreke: Prva prepreka je zakon kojim se zabranjuje jednoj osuđenoj osobi da bude postavljena na funkciji ministra, a druga prepreka je kriterijum integriteta koji postavio predsednik Johanis pre izbora koji je kazao da neće imenovati za premijera osobu koja ima krivične probleme .
