Jača i ujedinjenija Evropska unija? (27.03.2017)
Liderii Evropske unije, okupljeni prošle nedelje u Rimu na obeležavanju 60 godina od osnivanja organizacije usvojili su zajedničku deklaraciju kojom se angažuju na planu stvaranja jedne snažnije i otpornije Evrope na izazove.Prema oceni komentatora, bio je ovo apel na jedinstvo i solidarnost kako bi se svi stanovnici Unije uverili u pozitivne promene i povratili poverenje u evropsku budućnost. Ovaj angažman je bio potreban u tmurnom kontekstu posle izlaska V. Britanije i naizgled niskom kapacitetu institucija i političara da upravljaju migracijom, terorizmom i razvojnim razlikama. Domaćin samita premijer Italije Paolo Djentiloni smatra da je deklaracija korak napred za Uniju i solidan temelj za buduće reforme. Djentiloni ocenjuje da su potvrdjene zajedničke vrednosti i ciljevi, jedinstvo zemalja članica i značaj pojačane saradnje kada je potrebno i moguće. Šefovi država i vlada primljeni su i kod Rimokatoličkog poglavara Franje koji je skrenuo pažnju na to da se Evropa suočava sa vrednosnim vakuumom i istovremeno osudio antimigracioni populizam i ekstremizam. Evocirana kao moguća nova paradigma i primljena sa rezervama, posebno u istočnim državama Unije, ,,Evropa u više brzina’’ je izostavljena u Rimskoj deklaraciji. Predsednik Rumunije Klaus Johanis je izjavio: ,,Ako bi smo prihvatili Evropu u dve brzine, ranije ili kasnije druga brzina bila bi Istok i tada bi se sigurno povratio bojazan Istočnoevropljana da će ostati po strani. Ne treba ostaviti Uniju u situaciju kada će Evropljani umesto optimizma i poverenja u njihov projekat, početi da strepe za evropski projekat.’’
Ştefan Stoica, 28.03.2017, 11:56
Liderii Evropske unije, okupljeni prošle nedelje u Rimu na obeležavanju 60 godina od osnivanja organizacije usvojili su zajedničku deklaraciju kojom se angažuju na planu stvaranja jedne snažnije i otpornije Evrope na izazove.Prema oceni komentatora, bio je ovo apel na jedinstvo i solidarnost kako bi se svi stanovnici Unije uverili u pozitivne promene i povratili poverenje u evropsku budućnost. Ovaj angažman je bio potreban u tmurnom kontekstu posle izlaska V. Britanije i naizgled niskom kapacitetu institucija i političara da upravljaju migracijom, terorizmom i razvojnim razlikama. Domaćin samita premijer Italije Paolo Djentiloni smatra da je deklaracija korak napred za Uniju i solidan temelj za buduće reforme. Djentiloni ocenjuje da su potvrdjene zajedničke vrednosti i ciljevi, jedinstvo zemalja članica i značaj pojačane saradnje kada je potrebno i moguće. Šefovi država i vlada primljeni su i kod Rimokatoličkog poglavara Franje koji je skrenuo pažnju na to da se Evropa suočava sa vrednosnim vakuumom i istovremeno osudio antimigracioni populizam i ekstremizam. Evocirana kao moguća nova paradigma i primljena sa rezervama, posebno u istočnim državama Unije, ,,Evropa u više brzina’’ je izostavljena u Rimskoj deklaraciji. Predsednik Rumunije Klaus Johanis je izjavio: ,,Ako bi smo prihvatili Evropu u dve brzine, ranije ili kasnije druga brzina bila bi Istok i tada bi se sigurno povratio bojazan Istočnoevropljana da će ostati po strani. Ne treba ostaviti Uniju u situaciju kada će Evropljani umesto optimizma i poverenja u njihov projekat, početi da strepe za evropski projekat.’’
Prilikom susreta u Akademiji di Romania u Rimu, predsdenik Johanis je govorio o Rimskom samitu. On je izjavio da Evropska unija treba da ostane ujedinjena i snažna i da dozvoli i drugim državama da pristupe principima ove zajednice. Optimistički raspoložen, šef države smatra da se može povratiti poverenje u evropski projekat, ali samo u celini, ne po grupama ili u uskim ili koncentričnim krugovima. Šef države je ponovio da je cilj Rumunije jedna snažna i koheziona Unija: ,,Mislim da treba bolje i češće objasniti ljudima šta znači Evropska unija. U prvi plan treba da postavimo prednosti pripadnosti evropskoj porodici, koje često zapostavljamo.
Predsednik Rumunije je posle Rimskog samita saopštio da će pozvati rumunske političare na razgovore o budućnosti Evrope.
