Velika Britanija i bezbednost na Crnom moru
Bezbednost na Crnom moru, zoni kojom u poslednjim godinama dominira nametnuta dinamika vojnih akcija Ruske federacije, ostaje deklarativni prioritet NATO, a Rumunija, kao članica ove alijanse još iz 2004. godine, aktivno učestvuje u procesu obezbedjivanja sigurnosti zahvaljujući svom geostrateškom položaju. «Crno more je most spajanja dva kontinenta i veoma važno sa strateške tačke gledišta. Za Severoatlantsku alijansu snažno prisustvo u regionu je, možda, važnije nego ikada ranije», objasnila je Alijansa svoj položaj prema ovoj zoni na zvaničnoj stranici Fejsbuka pre godinu dana, podsečajući na izazivački i napeti kontekst koji je nastao zbog bezbednosnih debalansa i hibridnih pretnji.
Corina Cristea, 28.03.2017, 13:00
Bezbednost na Crnom moru, zoni kojom u poslednjim godinama dominira nametnuta dinamika vojnih akcija Ruske federacije, ostaje deklarativni prioritet NATO, a Rumunija, kao članica ove alijanse još iz 2004. godine, aktivno učestvuje u procesu obezbedjivanja sigurnosti zahvaljujući svom geostrateškom položaju. «Crno more je most spajanja dva kontinenta i veoma važno sa strateške tačke gledišta. Za Severoatlantsku alijansu snažno prisustvo u regionu je, možda, važnije nego ikada ranije», objasnila je Alijansa svoj položaj prema ovoj zoni na zvaničnoj stranici Fejsbuka pre godinu dana, podsečajući na izazivački i napeti kontekst koji je nastao zbog bezbednosnih debalansa i hibridnih pretnji.
U to vreme, Bukurešt je preuzeo hrabru stratešku inicijativu da postavi jednu flotu Alijanse u Crnom moru. «Cilj» ove inicijative ima karakter odbrane i odvraćanja. Reč je o normalnoj pomoći savezničkog kopnenog prisustva koju mi zamišljamo kao deo odbrambenog i odvraćajuceg karaktera, objasnio je tadašnji rumunski ministar nacionalne odbrane Mihnea Motok. Samo Rumunija, Turska i Bugarska, članice NATO, istovremerno, crnomrske zemlje, mogle bi formirati ovu flotu u uslovima kada Konvecija iz Montroa predvidja da jedan strani brod ne može stacionirati više od 21 dana u vodama Crnog mora.
Pored ove inicijative, Rumunija aktivno učestvuje u mnogim vojnim manevrima sa ciljem da se poveća medjuoperativnost. U sklopu ovih manevara, ovog meseca održava se rumunsko-američka vežba u mestu Kapu Midija, uz učešće 1.200 vojnika. Snage su intervenisale na kopnu, moru i u vazduhu za oslobadjanje vojne baze na jugo-istoku Rumunije, koju su, prema scenariju, napale paravojne grupe. U sklopu pojačanja bezbednosti zone, spada i odluka Velike Britanije da u Rumuniju uputi četiri vojna aviona Typhoon za misiju vazdušne policije na južnom boku Severoatlantske alijanse. Višenamenski avioni stacioniraće u bazi Mihail Kogalniceanu četiri meseca, saopštio je britanski ministar odbrane Majkl Felon. Britanski i rumunski vojni piloti obezbediće vazdušnu sigurnost nad Crnim morem.
