Tokovi rumunske privrede (26.05.2017)
Međunarodni monetarni fond prognozira rast rumunske privrede u 2017. za 4,2% i ,,ohrabruje vlasti u Bukureštu da održe ritam u borbi protiv korupcije. U izveštaju koji je usvojen u četvrtak, MMF pozdravlja progrese koje je Rumunija postigla kada je reč o smanjenju ekonosmkih neravnoteža posle globlne finansijske krize, ali preporučuje preorijentaciju politika sa stimulacije potrošnje na podržavanje investicija. Kada se radi o rizicima MMF nagalašava da nacrt Zakona o platama, povećanje penzija i nova smanjenja taksi moglo bi negativno uticati na budžetski deficit koji bi ove godine mogao stići na 3,7% od bruto društvenog proizvoda, da bi u 2018 stigao na 3,9%.
Daniela Budu, 26.05.2017, 12:18
Međunarodni monetarni fond prognozira rast rumunske privrede u 2017. za 4,2% i ,,ohrabruje vlasti u Bukureštu da održe ritam u borbi protiv korupcije. U izveštaju koji je usvojen u četvrtak, MMF pozdravlja progrese koje je Rumunija postigla kada je reč o smanjenju ekonosmkih neravnoteža posle globlne finansijske krize, ali preporučuje preorijentaciju politika sa stimulacije potrošnje na podržavanje investicija. Kada se radi o rizicima MMF nagalašava da nacrt Zakona o platama, povećanje penzija i nova smanjenja taksi moglo bi negativno uticati na budžetski deficit koji bi ove godine mogao stići na 3,7% od bruto društvenog proizvoda, da bi u 2018 stigao na 3,9%.
Da povećanje deficita ne bi stavilo u opasnost fiskalnu stabilnost, MMF preporučuje konoslidaciju na srednji rok, koja se zasniva na reformama koje će povećati efikasnost javnog sektora. Istovremeno, percepcija fiskalne razboritosti može negativno uticati na poverenje tržišta, a ovaj rizik kumulisan sa povećanjem političkih tenzija, može uticati na potrošnju i investicije, moglo bi voditi do povećanja troškova pozajmljivanja i može vršti pritisak na devizni kurs. Sa druge strane, prilikom predstavljanja izveštaja o finansijskoj stabilnosti za 2017, guverner Narodne Banke Rumunije, Mugur Isaresku je ocenio da brz ekonomski rast kako se beleži u poslednje vreme u Rumuniji, čak i u stalnim makroekonomskim uslovima, podrazumeva i povećanje rizika. Guverner je objasnio da je dužnost Narodne Banke da prati ove rizike i da ih saopšti, da bi se smanjili eventualni efekti, ne da bi uplašila stanovništvo. Mugur Isaresku:,,Činjenica da su rizici smanjeni ne traba da vodi do zaključka ,,Nacionalna Banka je pogrešila kad je upozorila na rizik, kao da je to trebalo i da se dogodi, da kolapsira jedna banka da bi se dokazalo da smo mi bili u pravu. Nije to naš cilj, niti je naš cilj da plašimo stanovništvo. To je evropska praksa, jer u sofisticiranom svetu, sa sofisticiranim finansisjkim institucijama, kakav je svet u kome smo ušli, rizici su inerentni.
I viceguverner, Liviu Vojnea, smatra da od prethodnog izveštaja privreda je ostala snažna u Rumuniji, a intenzitet rizika je opao ali su diverzifikovani. Liviu Voinea: ,,Ocenjujemo da postoji povišeni sistemski rizik prevshodno spoljne prirode ali sa manje izrazitom dinamikom u odnosu na nekoliko meseci ranije, to jest postoji rizik ubrzanog opadanja poverenja investitora u emergentske privrede. Identifikujemo, takođe tri umerena interna rizika a to su napetost makroekonomske ravnoteže, rizik od očuvanja skromnih dostignuća u kreditiranju nefinansijskih institucija i zakonski okvir u finansijsko-bankarskom domenu. Liviu Voinea je dodao da jedan novi nastali rizik, koji je trenutno smanjen, je rizik povećanja cena nekretnina.
