Brisel o rumunskoj privredi
Evropska komisija upozorila je Rumuniju da nije preduzela mere za smanjenje budžetskog deficita na srednji rok, u skladu sa junskom preporukom. Komesar za ekonomske poslove Pijer Moskovisi podsetio je da bi deficit Rumunije mogao da dostigne 3 odsto ove godine, 3,9 odsto 2018. i 4,1 odsto 2019. godine. Po oceni Moskovisija, Savet bi trebalo da uputi Rumuniji novu preporuku sa zahtevom za smanjenje deficita za 0,8 odsto. Moskovisi smatra da je ovaj zadatak ostvarljiv, vodeći računa o snažnom ekonomskom rastu Rumunije.
Daniela Budu, 23.11.2017, 12:11
Evropska komisija upozorila je Rumuniju da nije preduzela mere za smanjenje budžetskog deficita na srednji rok, u skladu sa junskom preporukom. Komesar za ekonomske poslove Pijer Moskovisi podsetio je da bi deficit Rumunije mogao da dostigne 3 odsto ove godine, 3,9 odsto 2018. i 4,1 odsto 2019. godine. Po oceni Moskovisija, Savet bi trebalo da uputi Rumuniji novu preporuku sa zahtevom za smanjenje deficita za 0,8 odsto. Moskovisi smatra da je ovaj zadatak ostvarljiv, vodeći računa o snažnom ekonomskom rastu Rumunije.
Evropska komisija preporučuje Bukureštu da koristi sve prihode za smanjenje budžetskog deficita, dok mere za budžetsko jačanje treba da omoguće poboljšanje strukture vladinog bilansa na način koji bi podržao ekonomski rast. Rumunija treba da upozna Evropski savet u aprilu iduće godine sa preduzetim aktivnostima na preporuke Evropske komisije.
Komesar je predstavio analizu evropskog semestra i zemalja evrozone. Upozorenja su upućena Francuskoj, Italiji, Belgiji, Portugalu, Austriji i Sloveniji sa napomenom da njihova budžetska predvidjanja za 2018. godinu nisu u skladu sa evropskim propisima. U Bukureštu ekonomista Aurelijan Dokija smatra da u Rumuniji budžetski deficit raste ubrzanim ritmom, a u 2018. će bez sumnje premašiti 3 odsto bruto nacionalnog proizvoda. Rast budžetskog deficita dolazi u vreme kada privreda beleži visoki rast od 7 odsto, što je veoma opasno za privredu. Ekonomista je dodao da se iduće godine najverovatnije neće smanjiti budžetski deficit, jer su zakonom već predvidjeni budžetski rashodi i oni su obavezni. Ne mogu se smanjiti budžetski rashodi kada su ovi u tesnoj vezi sa platama, penzijama, socijalnim pomoćima.
Investicioni fondovi su smanjeni već ove godine, tako da je teško zamisliti da se kresanje budžeta može nastaviti. U ovoj situaciji pred vladom je veliki problem da zadrži budžetski deficit ispod 3 odsto bruto društvenog proizvoda.
