28 godina od Rumunske revolucije
Nagovešteno pre pada Berlinskog zida i raspada totalitarnih režima u Centralnoj i Istočnoj Evropi, uklanjanje diktature Nikolaja Čaušeskua i njegove supruge i definitivni raskid od komunizma nisu bili lak zadatak. Svake godine Parlament u Bukureštu, kao osnovni entitet institucionalne arhitekture demokratske Rumunije, zakazuje svećanu sednicu u sećanje na 1100 poginulih u represiji komunističkog režima.
Florentin Căpitănescu, 22.12.2017, 11:54
Nagovešteno pre pada Berlinskog zida i raspada totalitarnih režima u Centralnoj i Istočnoj Evropi, uklanjanje diktature Nikolaja Čaušeskua i njegove supruge i definitivni raskid od komunizma nisu bili lak zadatak. Svake godine Parlament u Bukureštu, kao osnovni entitet institucionalne arhitekture demokratske Rumunije, zakazuje svećanu sednicu u sećanje na 1100 poginulih u represiji komunističkog režima.
U uvodnom izlaganju, podpredsednik parlamentarne komisije revolucionara- socijaldemokratski poslanik Adrijn Paul Radu je izjavio: «Jedinstveni trenutci revolucije koja je izbila u Temišvaru su samo mali deo istorijske istine o kojoj mi imamo obavezu da govorimo, da upoznamo mlade generacije iz poštovanja prema herojima revolucije.»
Liberalni senator Marčel Velea je izjavio da treba poštovati sećanje na heroje revolucije: «Rumunska revolucija je pobedila strah i režim i podigla jednu slobodnu naciju. Žrtve su donele demokratiju. Čestitamo našoj naciji na odlučnosti i hrabrosti za borbu za ljudsko i gradjansko dostojanstvo i za naša prava koja se ne mogu odstraniti.»
Vlad Aleksandresku, senator Unije Spasite Rumuniju (USR) izjavio je da borba za jednu evropsku Rumuniju predstavlja počast herojima revolucije: «Sloboda, ustavna demokratija, pravna država, nezavisno pravosudje, integritet i odgovornost vladavine su vrednosti za koje treba da se borimo i dalje u Rumuniji, da bismo zaista odali počast revoluciji.»
U Bukureštu, kao i u drugim gradovima, održane su religiozne ceremonije i položeno cveće na groblju heroja revolucije i na Trgu Univerziteta, koji se smatra simbolom borbe protiv komunizma. Za Radio Rumunija, jedan od učesnika je izjavio: «Izgubio sam 19. godišnjeg sina. Ostaću za uvek sa bolom u duši. Oni su počeli nešto, ali, na žalost, mi nismo nastavili ono što su počeli.»
Slične manifestacije organizovane su i u sedištima Javne Radiodifuzije i Televizije, koje su odigrale veliku ulogu u decembru 1989. godine.
