Rudarijada na sudu (20.02.2018)
Bilo je potrebno skoro 8 godina da se veliki dosije o Rudarijadi 13-15 juna 1990, možda najcrnji postkomunistički period Rumunije nadje pred sudskim instancama. Najvažniji državni funkcioneri u to vreme, predsednik države Jon Ilijesku, premijer Petre Roman, potpredsednik Vlade Djelu Vojkan Vojkulesku i direktor Rumunske obaveštajne službe Virdjil Magureanu optuženi za krivično delo protiv čovečnosti. Vojni tužioci tvrde da su državne vlasti organizovale brutalni napad na mirne demonstrante na Univerzitetskom trgu u Bukureštu. Posle brutalne evakuacije demionstranta 13. juna rudari su palicama uspostavili red na ulicama rumunske prestonice, jer je prema izjavi tadašnjeg predsednika Jona Ilijeskua demokratija bila u opasnosti. Pored rudara u napade na mirne demonstrante učestvovali su takodje nelegalno snage Ministarstva unutrašnjih poslova, Ministarstva odbrene, Rumunske obaveštajne službe i radnici iz mnogih delova zemlje. Bilans je bio po meri brutalne intervencije: četiri poginule osobe, 1400 povredjene i oko 1250 lišene slobode. Obijena su i opustšsena sedišta političkih partija, nezavisnih novina i Univerziteta. Elokventan za način postupanja vlasti bilo je i obraćanje Jona Ilijeskua rudarima 15 juna: ,,Zelim da vam se zahvalim još jednom za sve što ste učinili ovih dana. Dokazali ste jačinu snage, visoku gradjansku i radničku disciplinu,dokazali ste da se u vas možemo uzdati i u dobru i u zlu.’’
Florentin Căpitănescu, 20.02.2018, 12:29
Bilo je potrebno skoro 8 godina da se veliki dosije o Rudarijadi 13-15 juna 1990, možda najcrnji postkomunistički period Rumunije nadje pred sudskim instancama. Najvažniji državni funkcioneri u to vreme, predsednik države Jon Ilijesku, premijer Petre Roman, potpredsednik Vlade Djelu Vojkan Vojkulesku i direktor Rumunske obaveštajne službe Virdjil Magureanu optuženi za krivično delo protiv čovečnosti. Vojni tužioci tvrde da su državne vlasti organizovale brutalni napad na mirne demonstrante na Univerzitetskom trgu u Bukureštu. Posle brutalne evakuacije demionstranta 13. juna rudari su palicama uspostavili red na ulicama rumunske prestonice, jer je prema izjavi tadašnjeg predsednika Jona Ilijeskua demokratija bila u opasnosti. Pored rudara u napade na mirne demonstrante učestvovali su takodje nelegalno snage Ministarstva unutrašnjih poslova, Ministarstva odbrene, Rumunske obaveštajne službe i radnici iz mnogih delova zemlje. Bilans je bio po meri brutalne intervencije: četiri poginule osobe, 1400 povredjene i oko 1250 lišene slobode. Obijena su i opustšsena sedišta političkih partija, nezavisnih novina i Univerziteta. Elokventan za način postupanja vlasti bilo je i obraćanje Jona Ilijeskua rudarima 15 juna: ,,Zelim da vam se zahvalim još jednom za sve što ste učinili ovih dana. Dokazali ste jačinu snage, visoku gradjansku i radničku disciplinu,dokazali ste da se u vas možemo uzdati i u dobru i u zlu.’’
Za mnoge ponovno otvaranje dosijea Rudarijade 8 godina posle stavljanja ad akta je u velikoj meri posledica pritisaka od strane Evropskog suda za ljudska prava. Za komentatore Rudarijada 1990. godine nanela je ogromnu štetu Rumuniji i proćerdala kapital simpatije posle komunističkog nasilja u decembru 1989.godine.
Sa druge strane neprihvatljivo odlaganje dosijea Rudarijade, kao i sa dosijeom revolucije pokazuju de je pomirenje Rumunije sa sopstvenom proslošću još daleko.
