Zaključci tehničke misije MMF-a za Rumuniju (13.11.2018)
Misija MMF-a boravila je u jednonedeljnu posetu Bukureštu gde je razgovarala sa rumunskim zvaničnicima o makroekonomskim perspektivama i nacrtu budžeta za sledeću godinu. Poseta je poslužila i za pripremanje konsultativne misije koja će posetiti Rumuniju početkom sledeće godine. Ekonomska aktivnost Rumunije je jaka a nezaposlenost je dostigla istorijski minimum, jedan je od zaključaka MMF- a. Ali, shodno saopštenju međunarodne finansijske institucije, uprkos višegodišnjem ekonomskom rastu, budžetski deficit je imao uzlazni, a ne silazni trend, a postizanje cilja za tekuću godinu i dalje predstavlja rizik u odsustvu dodatnih mera. Budžet za 2019 i finansijski okvir za srednji rok treba da ima u vidu niži deficit, u skladu sa preuzetim angažmanima prema Evropskoj uniji i održavanjem javnog duga kao udeo bruto društvenog proizvoda na silaznom trendu. U ovom smislu, sadašnje inicijative za pojednostavljivanje javne potrošnje — su dobrodošle. Značajna je takođe, precizira MMF, i modernizacija poreske adminisdtracije. Eksperti MMF-a smatraju da većina ličnih dohodaka u javnom sektoru i predviđene mere za izmene penzija treba analizirati iz perspektive fiskalne održivosti i ekonomskog rasta na duži rok. Istovremeno, da bismo povećali potencijal porasta potrebne su ciljane strukturne reforme i dobra vladavina – mišljenja su eksperti. S tim u vezi, konsolidacija institucija za javne investicije i dalje predstavlja prioritet u cilju smanjenja velikog infrastrukturnog jaza u Rumuniji, uključujući i olakšavanje veće apsorpcije evropskih fondova, navodi se u saopštenju MMF-a. Fond očekuje od Rumunije ekonomski rast u 2018. godini od 4%, smanjenje inflacije za 3,5% do kraja godine, relativnu stabilizaciju deficita tekućeg računa na srednji rok i budžetski deficit od preko 3% bruto društvenog proizvoda, kako ove godine, tako i sledeće godine, ako se održavaju tekuće politike. I Evropska banka za obnovu i razvoj smatra da će rumunska ekonomija ove godine zabeležiti rast od 4,2%, da bi se sledeće godine ekonomski avans smanio na 3,6%. Prognoze MMF-a i Evropske banke za obnovu i razvoj su iznad prognoza Evropske komisije koja procenjuje da će se u narednom periodu ekonomski rast smaniti, dok će se povećanje privatne potrošnje usporiti a negativni neto izvoz će porasti na 3,6% ove a na 3,8 procenata sledeće godine.
Daniela Budu, 13.11.2018, 12:40
Misija MMF-a boravila je u jednonedeljnu posetu Bukureštu gde je razgovarala sa rumunskim zvaničnicima o makroekonomskim perspektivama i nacrtu budžeta za sledeću godinu. Poseta je poslužila i za pripremanje konsultativne misije koja će posetiti Rumuniju početkom sledeće godine. Ekonomska aktivnost Rumunije je jaka a nezaposlenost je dostigla istorijski minimum, jedan je od zaključaka MMF- a. Ali, shodno saopštenju međunarodne finansijske institucije, uprkos višegodišnjem ekonomskom rastu, budžetski deficit je imao uzlazni, a ne silazni trend, a postizanje cilja za tekuću godinu i dalje predstavlja rizik u odsustvu dodatnih mera. Budžet za 2019 i finansijski okvir za srednji rok treba da ima u vidu niži deficit, u skladu sa preuzetim angažmanima prema Evropskoj uniji i održavanjem javnog duga kao udeo bruto društvenog proizvoda na silaznom trendu. U ovom smislu, sadašnje inicijative za pojednostavljivanje javne potrošnje — su dobrodošle. Značajna je takođe, precizira MMF, i modernizacija poreske adminisdtracije. Eksperti MMF-a smatraju da većina ličnih dohodaka u javnom sektoru i predviđene mere za izmene penzija treba analizirati iz perspektive fiskalne održivosti i ekonomskog rasta na duži rok. Istovremeno, da bismo povećali potencijal porasta potrebne su ciljane strukturne reforme i dobra vladavina – mišljenja su eksperti. S tim u vezi, konsolidacija institucija za javne investicije i dalje predstavlja prioritet u cilju smanjenja velikog infrastrukturnog jaza u Rumuniji, uključujući i olakšavanje veće apsorpcije evropskih fondova, navodi se u saopštenju MMF-a. Fond očekuje od Rumunije ekonomski rast u 2018. godini od 4%, smanjenje inflacije za 3,5% do kraja godine, relativnu stabilizaciju deficita tekućeg računa na srednji rok i budžetski deficit od preko 3% bruto društvenog proizvoda, kako ove godine, tako i sledeće godine, ako se održavaju tekuće politike. I Evropska banka za obnovu i razvoj smatra da će rumunska ekonomija ove godine zabeležiti rast od 4,2%, da bi se sledeće godine ekonomski avans smanio na 3,6%. Prognoze MMF-a i Evropske banke za obnovu i razvoj su iznad prognoza Evropske komisije koja procenjuje da će se u narednom periodu ekonomski rast smaniti, dok će se povećanje privatne potrošnje usporiti a negativni neto izvoz će porasti na 3,6% ove a na 3,8 procenata sledeće godine.
