Zahtev Evropskog parlamenta za prijem Rumunije i Bugarske u Šengen
Evropski parlament glasao je za usvajanje nove rezolucije, kojom se zahteva neposredan prijem Rumunije i Bugarske u Šengenski prostor slobodnog kretanja. Rezolucija je usvojena sa 514 glasova za, 107 protiv i 38 uzdržanih. Tekst se zasniva na izveštaju bugarskog evroparlamentarca Sergeja Staniševa, koji kritikuje Savet Evropske unije zato što nije dozvolio pridruživanje Rumunije i Bugarske u Šengen. Bugarski izvestilac ističe neophodnost neposrednog prijema dveju zemalja u evropski prostor za slobodno kretanje, insistirajući na potpuno pistupanje, to jest sa svim granicama- kopnenim, morskim i vazdušnim. Kategorično odbijamo delimično pristupanje Šengenu, jer ne postoji nijedno legalno opravdanje za to i ima i negativne ekonomske, socijalne i političke efekte po celu Evropsku uniju, rekao je Sergej Stanišev.
Daniela Budu, 12.12.2018, 12:57
Evropski parlament glasao je za usvajanje nove rezolucije, kojom se zahteva neposredan prijem Rumunije i Bugarske u Šengenski prostor slobodnog kretanja. Rezolucija je usvojena sa 514 glasova za, 107 protiv i 38 uzdržanih. Tekst se zasniva na izveštaju bugarskog evroparlamentarca Sergeja Staniševa, koji kritikuje Savet Evropske unije zato što nije dozvolio pridruživanje Rumunije i Bugarske u Šengen. Bugarski izvestilac ističe neophodnost neposrednog prijema dveju zemalja u evropski prostor za slobodno kretanje, insistirajući na potpuno pistupanje, to jest sa svim granicama- kopnenim, morskim i vazdušnim. Kategorično odbijamo delimično pristupanje Šengenu, jer ne postoji nijedno legalno opravdanje za to i ima i negativne ekonomske, socijalne i političke efekte po celu Evropsku uniju, rekao je Sergej Stanišev.
U ovom trenutku, Rumunija i Bugarska samo delimično primenjuju regulisanja koja važe za Šengenski prostor, u smislu da na granicama dveju zemalja postoji kontrola. U rezoluciji usvojenoj u Evropskom parlamentu, evroparlamentarci su naglasili činjenicu da zadržavanje ili ponovno uvodjenje kontrole unutar Šengenskog prostora podriva poverenje gradjana u komunitarne institucije i evropske integracije. Zvaničnici su podsećali da je u junu 2011. godine, Evropski parlament dao zeleno svetlo prijemu Rumunije i Bugarske u Šengen, a od tada je ovaj stav u više navrata ponovljen.
Rumunski evroparlamentarac Nacionalne liberalne stranke (PNL), u opoziciji u Bukureštu, Sigfrid Murešan smatra da rezolucija Evropskog parlamenta predstavlja značajan trenutak za Rumuniju, s obzirom da veliki broj glasova “za pokazuje da je mesto Rumunije u Šengenu: “Ova rezolucija Evropskog parlamenta nije zakonodavni dokument, zato što ovu odluku mora doneti Savet Evropske unije, odnosno ministri unutrašnjih poslova zemalja članica. Mi, evroparlamentarci, ne igramo nijednu ulogu u ovoj etapi, ali signal Parlamenta je veoma važan i predstavlja sredstvo dodatnog pritiska na zemlje članice da donesu ovu odluku.
Evroparlamentarac Socijaldemokratske partije (PSD), na vlasti u Rumuniji, Viktor Boštinaru, smatra da Bukurešt treba i dalje da uveri Savet Evropske unije da mora doneti ovu odluku: “Ova ponovljena vest je dobra, jer slična rezolucija je usvojena pre početka bugarskog predsedništva, krajem prošle godine. Ova rezolucija ponavlja bezrezervnu i jednoglasnu podršku Parlamenta. Trebalo bi da Rumunija bez kolebanja, diskretno i efikasno razmotri sve mogućnosti koje bi joj omogućile da se za vreme obavljanja mandata predsedavajuće Saveta Evropske unije približi ovom cilju, što u potpunosti i zaslužuje.
Krajna odluka o prijemu Rumunije i Bugarske u Šengen pripada ministrima unutrašnjih poslova 27 zemalja članica Evropske uniije i mora poštovati princip jednoglasnosti.
