15 godina postojanja broja hitnih službi 112 u Evropi
Napunilo se 15 godina od kad državljani Evropske Unije koriste jedinstveni broj 112 onda kad im treba — ili smatraju da im treba — pomoć. Samo prošle godine operateri u Rumuniji su preuzeli 12 miliona poziva, za skoro milion manje nego u 2017. godini — pokazuje studija načinjena od strane Servisa za Specijalne Telekomunikacije. Skoro polovina ovih poziva su se pokazali urgentnim i bili su prosleđeni Hitnoj Pomoći, Policiji i Inspektoratu za Urgentne Situacije (ISU) — Medicinska Služba za Hitne Slučajeve (SMURD).
Ştefan Stoica, 12.02.2019, 15:40
Napunilo se 15 godina od kad državljani Evropske Unije koriste jedinstveni broj 112 onda kad im treba — ili smatraju da im treba — pomoć. Samo prošle godine operateri u Rumuniji su preuzeli 12 miliona poziva, za skoro milion manje nego u 2017. godini — pokazuje studija načinjena od strane Servisa za Specijalne Telekomunikacije. Skoro polovina ovih poziva su se pokazali urgentnim i bili su prosleđeni Hitnoj Pomoći, Policiji i Inspektoratu za Urgentne Situacije (ISU) — Medicinska Služba za Hitne Slučajeve (SMURD).
Direktor Integrisanog Centra Bukurešta za Urgentne Situacije, pukovnik Florijan Fetiku je izjavio da je opao broj poziva koji ne predstavljaju hitne slučajeve, a ovo ukazuje da je rumunska populacija razumela nadležnost ovog servisa. Ipak, od ukupnog broja poziva na jedinstveni broj 112, u 2018. godini, oko 55% su bili pozivi za ne-urgentne situacije. Bilo je osoba koje su zvale 112 jer ne mogu da vrate kupljenu robu u prodavnice, jer je upaljeno svetlo na ulici ili žele da dopune svoju telefonsku karticu, koji je red vožnje vozova ili koliko je sati. Ovakvi pozivi su podjednako distribuirani po celoj državi.
Sa samo 45% ne-urgentnih poziva, glavni grad je bolji od ostatka zemlje, a rekordni broj poziva pripada jednom Bukureštancu koji je u 10 meseci pozvao ovaj broj 21. 000 puta. Dnevni prosek ne-urgentnih poziva je 18.000. Od ukupnog broja ovakvih poziva, najveći broj potiče od takozvanog pocektdialing“-a, skoro dve trećine. Ovo su nesvesni pozivi od onih koji bilo greškom zovu broj 112, bilo zaborave da zaključaju telefon, pa je broj 112 pozvan slučajno. Preuzimanje poziva na jedinstveni broj za hitne slučajeve može biti otežano zbog procesuiranja slučajnih poziva. Procedura nalaže da, u takvim situacijama, operateri su obavezni da slušaju preuzeti poziv 15-20 sekundi, čak iako se ne čuje nikakav zvuk, a zatim da dva puta pozovu broj sa kog su primili poziv. Zbog ovakvih slučajnih poziva koji ne predstavljaju pravu opasnost gube se i vreme i resursi, koji su vitalni u drugim slučajevima, gde može biti reč o životu i smrti, naglašavaju vlasti.
Od opravdanih poziva, koji prijavljuju neko urgentno stanje, velika većina je bila prebačena ka Hitnoj Pomoći — 58%, zatim ka Policiji — 22%, a Medicinskoj Službi za Hitne Slučajeve (SMURD) 16%. Najveći izazov sa kojim su se suočile ove tri glavne službe bio je razarajući požar u bukureštanskom klubu Colectiv, u jesen 2015. godine, tokom jednog rok koncerta. Vlasti su tad pokrenule crveni plan intervencije. Tragični bilans: 64. poginulih, uglavnom mladih, odražava ne samo korupciju u upravi, koja je omogućila klubu da radi u neadekvatnim uslovima, već i ozbiljne nedostatke u samom medicinskom sistemu.
