Preporuke Brisela Rumuniji (27.02.2019)

Leyla Cheamil, 28.02.2019, 12:53

Rumunija je jedna od deset članica EU koje se suočavaju sa privrednim debalansom. To su zaključci Evropske komisije koja je u sredu objavila izveštaj o zemlji za Rumuniju za 2019, izveštaj koji sadrži procene o postignutim progresima kada je reč o privrednim i socijalnim prioritetima. U svojoj analizi komunitarna vlada naglašava da je potrebno da se promovišu investicije, da se vodi odgovorna fiskalna politika i sprovedu dobro osmišljenje reforme. Izazovi variraju od zemlje do zemljeiI zahtevaju adekvatne i odlučne mere. Kada je reč o Rumuniji, u izveštaju se ističe da nije postignut nikakakv progres kada je u pitanju fiskalni okvir, utvrđivanje minimalne plate ili vladavina državnih kompanija. Evropska komisija tvrdi da je neophodno i dalje uložiti napore u cilju postizanja dodirljivih rezultata. Evropska komisija upozorava u navedenom izveštaju da je u Rumuniji kapacitet poreskog sistema za smanjenje siromaštva i ispravljanje socijalnih razlika ograničen.,,Nejednakost kada je reč o dohotcima je na najvišem nivou u EU, jedna trećina Rumuna je u opasnosti od siromaštva’’’ ističe se u izveštaju. U dokumentu se takođe ističe da fiskalnu strukturu okaraterizuju niska primanja, sa velikom zavisnošću od poreza na potrošnju. S tim što je udeo poreza u bruto nacionalnom proizvodu bio od 24,9% u 2017, što predstavlja najnižu vrednost od 1996, i drugi je najniži nivo u EU — daleko njiži od proseka EU koji dostiže 39,2%. Eksperti EU govore jasno i o merama propisanim Hitnom uredbom Vlade 114, koja predviđa niz poreskih mera koje kritikuju i opozicija, i poslovni krugovi. Krajem prošle godine bez konsultacija sa nadležnim stranama i bez prethodne procene uticaja, Vlada je ovom uredbom odlučila oporezivanje bankarskih aktiva preko 2% referentne stope (ROBOR), u zavisnosti od koje se računa kamata na kredite u lejima. Komunitarna vlada procenjuje da će ovaj porez znatno uticati na solventnost i profitabilnost banaka, te će dodatno pogoršati situaciju slabijih banaka. Istovremeno, procenjuje se da će taksa najverovatnije uticati na kredite i da će smanjiti fleksibilnost monetarne politike. U izveštaju Evropske komisije, ističe se da mere predviđene Hitnom uredbom Vlade 114 znatno ugrožavaju II stub privatnih penzija. Mere, kažu stručnjaci EU, imaju negativne efekte na buduće penzije Rumuna na tržištu kapitala i utiču na buduće investicije, povećat će neizvesnost, čineći rumunsku privredu manje privlačnom i za rumunske i za strane investitore