Namere za glasanje na evroparlamentarnim izborima
Ştefan Stoica, 22.03.2019, 12:51
Nije nikakva novina, a poslednja anketa samo potvrđuje to, rumuni su pesimisti što se tiće pravca u kojem se kreče njihova zemlja i optimisti kada se radi o Evropi. Prema jednoj anketi INSKOP research izrađenoj u periodu od 5 do 13 marta na zahtev Fondacije Konrad Adenauer skoro 73% rumuna smatraju da pravac u kojem se kreče njihova zemlja je pogrešan, dok samo 18% smatraju da se ona kreče u dobrom pravcu. Percepcija o pravcu u kojem ide Rumunija ostaje snažno negativna konstatuju autori ankete. Sasvim suprotno stoje stvari kada je reč o Evropi. Uporedno sa krajem prošle godine zabeležen je znaćajni rast broja rumuna koji veruju da se stvari u Evropi kreču u dobrom pravcu. Prema rezultatima ankete oko 47% ispitanika veruju da se Evropa kreče u dobrom pravcu, dok 35% veruju suprotno. Približavanje trenutka evroparlamentarnih izbora, preuzimanje od strane Rumunije predsedništva Saveta EU i niz događaja koji su posledica toga, kao i procedure o imenovanju budućeg evropskog tužioca gde se među glavnim kandidatima broji i bivša šefica Nacionalne antikorupcijske direkcije, Laura Kodruca Koveši, ćini se da su poboljšale percepciju o Evropi pokazuje ista anketa. Anketa je merila i namere za glasanje, dva meseca pre održavanja evroparlamentarnih izbora. Glavne stranke na političkoj sceni, vladajuća Socijal Demokratska Stranka-PSD i glavna opoziciona Nacionalna Liberalna Stranka-PNL skoro su izjednaćene što se tiće procenta. Prema anketi za socijaldemokrate bi glasalo 26,9% rumuna koji nameravaju da učestvuju na izborima, dok za liberale 26,3%. Na treče mesto nalazi se Alijansa 2020 Unija Spasite Rumuniju i PLUS sa više od 15%. Ovo je prva anketa koja obuhvata i ovu alijansu koju saćinjavaju Unija Spasite Rumuniju-USR iz parlamentarne opozicije i PLUS, stranka koju predvodi bivši tehnokratski premijer, Dačijan Čjološ. Iznad izbornog cenzusa još se nalaze Alijansa Liberala i Demokrata-ALDE, manji partner u vladinoj koaliciji, Pro Rumunija, stranka koju su osnovali disidenti iz Socijal Demokratske Stranke, predvođena bivšim premijerom Viktorom Pontom, obe sa po 9%, kao i Demokratski Savez Mađara u Rumuniju-UDMR sa 5%. Stranka Narodni Pokret-PMP u kojoj najzvućnije ime je bivši predsednik Trajan Basesku prema rezultatima ove ankete ne bi prešla cenzus za ulazak u Evropski parlament. Prema INSKOPU, na rezultate evroparlamentarnih izbora će uticati faktori koje nemože da obuhvati anketa. Među njima broje se mobilizacija stranaka, događaji kao što bi bilo na primer organizovanje jednog referenduma na dan glasanja, kojeg je skoro sigurno najavio predsednik Klaus Johanis, konačne liste kandidata, stopa izlaska na birališta ili broj rumuna koji će glasati u inostranstvo. Uporedno sa februarom, raste procenat onih koji su rekli da će sigurno glasati na evroparlamentarnim izborima beleži INSKOP.
