Nedelja evroparlamentarnih izbora (20.05.2019)
Evropski parlament koji broji 751 poslanika jedno je od najvećih zakonodavnih tela na svetu. Njegov glavni zadatak jeste da usvoji zakone koji se primenjuju u svim državama članicama Unije, nakon ratifikovanja od svih nacionalnih parlamenata. Evropski parelament, zajedno sa Evropskom komisijiom, usvaja budžet komunitarnog bloka. Takođe, zakonodavno telo, shodno složenoj proceduri bira predsednika Evropske komisije i usvaja listu ervopskih komesara. Prvi izbori za Evropski parlament održani su pre 40 godina a od tada ovlašćenja institucije su u stalnom usponu. Ove godine, evroparlamentarni izbori su pod uticajem Bregzita, raspravama o budućnosti Evrope i o Strateškoj agendi 2019-2024. Izbori će se održati u svih 28 država članica, uključujući i Veliku Britaniju. Prvi koji će glasati biće Holanđani i Britanci, koji glasaju 23. maja. 24. maja na izbore će izaći građani Irske i Češke. 25. maja na glasanje će izaći biraći Litvanije, Malte i Slovačke, a 26. maja glasaće građani iz preostalih 21 država EU, uključući i građane Rumunije. U Rumuniji minimalna starosna granica kandidata jeste od 23. godina. Tri nezavisna kandidata i 13 političkih partija prijavljeno je za izbornu trku za 33 mandata koliko pripada Rumuniji u Evropskom parlamentu. Kandidati imaju na raspolaganje još samo nekoliko dana tokom kojih mogu da predstavljaju svoje programe i projekte. Izborna kampanija je počela 27 aprila i završiće se u subotu ujutru. U zemlji će biti otvoreno 18.730 izbornih jedinica, a u inostranstvu 441izbornih mesta. Za izborna mesta u inostranstvu biće dostavljeno 4,5 glasačkih listića, što je najveći broj listića koji su do sada poslati u inostranstvu na jednim izborima. Rumunski državljani koji su napunili 18 godina mogu da glasaju sa važećom ličnom kartom. Rumunski državljani koji glasaju u inostranstvu mogu glasati u sedištima diplomatskih predstavništava i konzulata Rumunije u inostranstvu, ili za kandidate iz Rumunije, ili za kandidate zemlje boravka. Ove godine na izborima Rumuni će pored budućih evroparlamentaraca glasati i na referendumu koji je raspisao predsednik Klaus Johanis, na teme o pravosudnom sistemu i korupciji. Rumuni treba da kažu da li se slažu sa zabranom amnestije i pomilovanja osoba koje su osuđene za dela korupcije i da li se slažu da se zabranjuje usvajanje Hitnih vladinih uredbi u oblasti zločina, kažnjavanja i organizovanja pravosudnog sistema, i proširenjem prava na podnošenje žalbe direktno Ustavnom sudu. Referendum ima savetodavni karakter.
Ştefan Stoica, 20.05.2019, 14:28
Evropski parlament koji broji 751 poslanika jedno je od najvećih zakonodavnih tela na svetu. Njegov glavni zadatak jeste da usvoji zakone koji se primenjuju u svim državama članicama Unije, nakon ratifikovanja od svih nacionalnih parlamenata. Evropski parelament, zajedno sa Evropskom komisijiom, usvaja budžet komunitarnog bloka. Takođe, zakonodavno telo, shodno složenoj proceduri bira predsednika Evropske komisije i usvaja listu ervopskih komesara. Prvi izbori za Evropski parlament održani su pre 40 godina a od tada ovlašćenja institucije su u stalnom usponu. Ove godine, evroparlamentarni izbori su pod uticajem Bregzita, raspravama o budućnosti Evrope i o Strateškoj agendi 2019-2024. Izbori će se održati u svih 28 država članica, uključujući i Veliku Britaniju. Prvi koji će glasati biće Holanđani i Britanci, koji glasaju 23. maja. 24. maja na izbore će izaći građani Irske i Češke. 25. maja na glasanje će izaći biraći Litvanije, Malte i Slovačke, a 26. maja glasaće građani iz preostalih 21 država EU, uključući i građane Rumunije. U Rumuniji minimalna starosna granica kandidata jeste od 23. godina. Tri nezavisna kandidata i 13 političkih partija prijavljeno je za izbornu trku za 33 mandata koliko pripada Rumuniji u Evropskom parlamentu. Kandidati imaju na raspolaganje još samo nekoliko dana tokom kojih mogu da predstavljaju svoje programe i projekte. Izborna kampanija je počela 27 aprila i završiće se u subotu ujutru. U zemlji će biti otvoreno 18.730 izbornih jedinica, a u inostranstvu 441izbornih mesta. Za izborna mesta u inostranstvu biće dostavljeno 4,5 glasačkih listića, što je najveći broj listića koji su do sada poslati u inostranstvu na jednim izborima. Rumunski državljani koji su napunili 18 godina mogu da glasaju sa važećom ličnom kartom. Rumunski državljani koji glasaju u inostranstvu mogu glasati u sedištima diplomatskih predstavništava i konzulata Rumunije u inostranstvu, ili za kandidate iz Rumunije, ili za kandidate zemlje boravka. Ove godine na izborima Rumuni će pored budućih evroparlamentaraca glasati i na referendumu koji je raspisao predsednik Klaus Johanis, na teme o pravosudnom sistemu i korupciji. Rumuni treba da kažu da li se slažu sa zabranom amnestije i pomilovanja osoba koje su osuđene za dela korupcije i da li se slažu da se zabranjuje usvajanje Hitnih vladinih uredbi u oblasti zločina, kažnjavanja i organizovanja pravosudnog sistema, i proširenjem prava na podnošenje žalbe direktno Ustavnom sudu. Referendum ima savetodavni karakter.
