Pitanja životne sredine u centru pažnje rumunskog predsedništva Savetom EU
U kontekstu rumunskog predsedavanja Savetom Evropske Unije, Bukurešt je bio domaćin neformalnog Sastanka ministara za zaštitu životne sredine iz zemalja članica EU. Organizovale su se rasprave po pitanju klimatski promena i biodvireziteta, ali je bilo razogovora i na temu upravljanja vodenim resursima, o kontroli zagađenja vode plastikom/mikroplastikom iz reka do mora. Rasprave su bile usredsređene na ulogu građana u budućnosti sa niskom emisijom ugljenika, a ostale teme su bile vezane za zdrav način života i prostorno planiranje.
Daniela Budu, 21.05.2019, 16:32
U kontekstu rumunskog predsedavanja Savetom Evropske Unije, Bukurešt je bio domaćin neformalnog Sastanka ministara za zaštitu životne sredine iz zemalja članica EU. Organizovale su se rasprave po pitanju klimatski promena i biodvireziteta, ali je bilo razogovora i na temu upravljanja vodenim resursima, o kontroli zagađenja vode plastikom/mikroplastikom iz reka do mora. Rasprave su bile usredsređene na ulogu građana u budućnosti sa niskom emisijom ugljenika, a ostale teme su bile vezane za zdrav način života i prostorno planiranje.
Državljanima Evropske Unije se tražilo da učestvuju i da se uključe u akcije dekarbonizacije. Sprovođenje mera za smanjenje emisija ugljenika mora biti zajednički napor državnih organa i organizacija za zaštitu životne sredine, precizirala je rumunska ministarka za zaštitu životne sredine, Gracijela Gavrilesku. Što se tiče načina na koji svet može zaštiti biodiverzitet, najnoviji izveštaj Ujedinjenih Nacija ističe da su mone vrste i staništa nestale, a trend će se nastaviti i u narednim godinama, ako se ne preduzmu nikakve mere.
Evropski komesar za klimatske promene i energetiku, Migel Arijas Kanjete naglasio je da se mora ozbiljno pristupiti uticaju klimatskih promena i da moramo zaustaviti masovni gubitak biodiverziteta. ’Moramo bolje da se koordinišemo kad je reč o klimatskim promenama i da imamo ključnu ulogu u smanjenu emisija, kao i da aktivnije podržavamo ulaganja u mere prilagođavanja. Takođe moramo početi više da pričamo o zdravlju i ovo treba da bude novi prioritet u prilagođavanju’ rekao je evropski zvaničnik. Pored toga, dodao je, moramo da pronađemo efikasne načine za očuvanje biodiverziteta i time da obezbedimo volje zdravlje i bolju bezbednost hrane. Komesar za klimu i energiju je istovremeno naglasio da Evropi treba novi poslovni model koji će pomoći brzom širenju inovativnih tehnologija, a društvo i potrošači moraju učestvovati u ovom procesu. ’ Biće potrebni novi poslovni koncepti, a pozitivna tehnilogija treba da se brzo rasprostrani. Društvo i potrošači moraju učestvovati u ovom procesu. Građani mogu smanjiti emisije promenom ponašanja, zdravijom ishranom i koristeći odgovarajuće proizvode, rekao je još zvaničnik.
Što se tiče upravljanja vodenim resursima, rumunski ministar Voda i Šuma, Joan Deneš izjavio je da kontrola zagađenja vode plastikom, odnosno mikroplastikom od reka do mora je veoma aktuelna tema i zabrinjavajuća kako za stanovnike Evrope, tako i za sve stanovnike širom planete.
