Godišnji izveštaj Narodne banke Rumunije (11.07.2019)
Rumunija je postizgla solidan ekonomski rast, ali ovaj se i dalje bazira na potrošnji, smatra guverner Narodne banke Rumunije Mugur Isaresku. Predstavljajući godišnji izveštaj Centralne banke, Isaresku je upozorio da su investicije dale manji doprinos ekonomskom rastu, dok je izvoz imao veći negativan doprinos nego u 2017. godini:,, Imamo privredni rast ili da budem konkretniji unutrašnju apsorpciju, iznad potencijala ekonomije. Rast je stimulisala u prvom redu potrošnja i to iznad mogućnosti ekonomije, a deo ovog povećanog potraživanje rezultat je povišenih plata. Stimulisanje potrošnje nije imalao pokriće u domaćoj proizvodnji već u uvozu. Konsolidovani budžet ostao je ispod 3%. Budžetski rashodi, plate i investicije idu medjutim u suprotnom pravcu.“
Ştefan Stoica, 11.07.2019, 13:57
Evropska komisija je korigovala ekonomski rast Rumunije ove godine sa 3,3% na 4%. Razlika izmedju prognoze vlasti u Bukureštu od 5,5% i Evrospe komisje je velika.Prema letnjim ekonomskim prognozama Evropske komisije, naredne godine ekonomski rast usporiće se na 3,7%. Glavni motor ekonomije ostao je privatna potrošnja pre svaga zbog povećanja ličnih dohodaka. Investicije su porasle posebno nakon oporavka gradjevinarstva koje uživa poreske olakšice. Kada je reč o inflaciji, Komisija prognozira za ovu godinu stopu od 4,2% i od 3,7 % u sledećoj godini.
Rumunija je postizgla solidan ekonomski rast, ali ovaj se i dalje bazira na potrošnji, smatra guverner Narodne banke Rumunije Mugur Isaresku. Predstavljajući godišnji izveštaj Centralne banke, Isaresku je upozorio da su investicije dale manji doprinos ekonomskom rastu, dok je izvoz imao veći negativan doprinos nego u 2017. godini:,, Imamo privredni rast ili da budem konkretniji unutrašnju apsorpciju, iznad potencijala ekonomije. Rast je stimulisala u prvom redu potrošnja i to iznad mogućnosti ekonomije, a deo ovog povećanog potraživanje rezultat je povišenih plata. Stimulisanje potrošnje nije imalao pokriće u domaćoj proizvodnji već u uvozu. Konsolidovani budžet ostao je ispod 3%. Budžetski rashodi, plate i investicije idu medjutim u suprotnom pravcu.“
Mugur Isaresku je dodao da je zadovoljan niskom volatilnošću nacionalne monete i visinom zaduženosti. Dug nije povećan u odnosu na bruto nacionalni proizvod, iznosi 35% i medju najnižim je u Evropi:,, Uprkos negativističkim prognozama udeo duga u bruto nacionalnom proizvodu nije povećan. Istina je da je ovakvoj situaciji doprineo i brzi rast bruto nacionalnog proizvoda. Imamo dug od 35% i na začelju smo po visini duga u Evropskoj uniji.
Rejting agencije vode računa o dugu, a manji dug omogućava medjunarodne pozajmice po relativno niskim kamatnim stopama, precizirao je Isaresku. Medjitim postavlja se pitanje kako treba iskoristiti ove fondove i zbog čega raste deficit. Isaresku je naglasio da posle rasta stope inflacije u prvoj polovini prošle godine, godišnja stopa je pri kraju godine dostigla nivou iz 2017. godine.
Mugur Isaresku, koji skoro tri decenije obavlja dužnost guvernera Narodne banke Rumunije izjavio je da Rumunija ima kredibilnu i solidnu Centralnu banku na medjunarodnom planu i da postiže pozitivne finansijske rezultate.
