Pozitivni privredni podaci (22.08.2019)
Prema objavljenim podacima Nacionalnog
statističkog instituta Rumunije i Eurostata, bruto nacionalni proizvod naše
zemlje je u prvom polugodištu tekuće godine povećan je za 4,8%. Ove podatke predsednica
Vlade Viorika Dančila saopštila je na početku sednice vlade:,,Drugo tromesečje
2019. godine peto je po redu po privrednim rastom. U svakom tromesečju zabeležen
je rast od najmenje 1%. U prvih šest meseci ove godine direktne strane
investicije povećane su za 30% u odnosu isti period prošle godine.
Daniela Budu, 22.08.2019, 11:32
Prema objavljenim podacima Nacionalnog
statističkog instituta Rumunije i Eurostata, bruto nacionalni proizvod naše
zemlje je u prvom polugodištu tekuće godine povećan je za 4,8%. Ove podatke predsednica
Vlade Viorika Dančila saopštila je na početku sednice vlade:,,Drugo tromesečje
2019. godine peto je po redu po privrednim rastom. U svakom tromesečju zabeležen
je rast od najmenje 1%. U prvih šest meseci ove godine direktne strane
investicije povećane su za 30% u odnosu isti period prošle godine.
Predsednica rumunske vlade je
dodala da se po ekonomskom rastu u prvom tromesečju godine Rumunija nalazi na 2.
mesto u Evropskoj uniji. Od početka tekuće godine do sada otvoreno je 53 000
novih radnih mesta. Statističke podatke potvrdila je i kompanija GFK, koja naglašava
da je neto godišnji dohodak po glavi stanovnika povećan na 5100 evra, i da je
veći za oko 1000 nego u 2016. godini. Kada je reć o kupovnoj moći stanovništva,
Bukurešt i županije Kluž (na severozapadu), Tamiš (zapad) i Ilfov (jugoistok) su
i dalje najrazvijenije zone. U rumunskoj prestonici kupovna moć je za 20% veća
od proseka zemlje. Prema studiji GFK gradovi Sibiu, Brašov, Arad, Konstanca i Alba
Julija imaju preduslove za brži razvoj od Bukurešta zahvaljujući boljoj
infrastrukturi i univerzitetskim centrima koji školuju radnu snagu. Životni
standard je prema rezultatima studije povečan u centralnom delu zemlje gde je
kupovna moć iznad prosečne. Ovde se planira otvaranje nove industrijske zone koja
če privlačiti masovne investicije. Gradovi Kluž, Temišvar i Brašov zauzimaju čelna
mesta i po apsorpciji evropskih fondova i razvoju infrastrukture. Arad, na zapadnoj
granici, osigurao je transportne veze sa evropskom putnom mrežom, dok je Alba
Julija (centar Rumunije) apsolutni lider po realizovanim projektima pametnih gradova,
navodi se u zaključcima studije. Na suprotnom polu nalaze se županije Botošani
(severoistok), Vasluj (istok) Kalaraši (jugoistok) i Djurdju (jug) u kojima kupovna moć zaostaju mnogo za prosekom
zemlje.
