Spisak kandidata za predsedničke izbore (25.09.2019)
Ştefan Stoica, 25.09.2019, 12:36
Predsednički izbori privlače kao magnet svakojake ljude, od protagonista političke scene pa sve do ekstrentičnih ili skoro nepoznatih koji ulaze u trku za nezasluženu popularnost. Ni ovogodišnji predsednički izbori nisu izuzetak. Pojedine kandidature stavljaju pod znak pitanja i legalnost. Centralna izborna komisija odbila je pojedine kandidature i obratila se sudskim organima pod osnovanom sumnjom za lažne potpise. Poznate su i priznate kandidature koje imaju sanše u predsedničkoj trci. Najveće šanse u trci za predsedničku dučnost ima sadašnji šef države Klaus Johanis, koji uživa podršku opozicione Nacionalne liberalne partije (PNL).
Klaus Johanis uživa poverenje Vašingtona, gde je boravio dva puta tokom prvog mandata, kao i Brisela, jer je u svojstvu predsednika države bio jedina prepreka za napade Socijaldemokratske partije (PSD) na pravosudje u poslednje 3 godine. Klaus Johanis, koji je kandidat jedne jake partije sa solidnim organizacijama u celoj zemlji, važi za glavnog favoritu. Glavni protivkandidat predsednika države je liderka i premijerka Socijaldemokratske partije Viorika Dančila. Ovi kandidati su praktično zauzeli političku scenu nakon spora koji je nastao izmedju Pradesedništva i Vlade posle odluke Alijanse liberala i demokrata (ALDE) da napusti vladajuću koaliciju. Viorika Dančila je nasledila rukovodstvo stranke od svog mentora i bivšeg lidera Liviua Dragnju koji izdržava zatvorsku kaznu za korupciju. Medjutim komentatori smatraju da ne treba podceniti kapacitet oporavka ove stranke koja zauzima prvo mesto po brou gradonačelnika.
Pretenzije da udje u drugi krug predsedničkih izbora umesto Viorike Dančila ima predstavnik Alijanse USR-Plus Dan Barna koji kritikuje sadašnjeg predsednika za pasivnost ili odsustvo reakcije kada je situacija to nalagala. Barna kaže da Johanis i Dančila pripadaju staroj političkoj klasi. Johanisa kritikuje i konzervativna desnica koja je za kandidata izabrala profesora, esejistu i diplomatu Teodora Paleologua. Mirča Dijakonu smatra da je posebna vrsta kandidata, kaže da je nezavisan iako iza sebe ima dve dizidentske stranke Pro Rumuniju, socijaldemokratskog opredeljenja i Alijansu liberala i demokrata (ALDE), liberalne orijentacije. I Demokratski savez Madjara u Rumuniji ima sopstvenog kandidata, lidera stranke Kelemena Hunora. Glasovi madjarske manjine imaju veliku težinu u drugom krugu. Recimo na kraju da će se prvi krug predsedničkih izbora održati 10. novembra, a drugi odlučujući 24. novembra.
