Predsednički izbori u Rumuniji
U subotu ujutro se završava izborna kampanja za prvi krug predsedničkih izbora. Kampanja se praktično poklopila sa političkom krizom koja je nastala padom socijaldemokratske vlade Viorike Dančila, praćena postavljanjem kabineta liberala Ludovika Orbana, koja je neminovno zasenila kampanju. Predstavljanje programa i debate između kandidata za izvršnu funkciju skoro da su izostale, što predstavlja, prema mišljenju štampe, korak unazad demokratije.
Ştefan Stoica, 08.11.2019, 11:55
U subotu ujutro se završava izborna kampanja za prvi krug predsedničkih izbora. Kampanja se praktično poklopila sa političkom krizom koja je nastala padom socijaldemokratske vlade Viorike Dančila, praćena postavljanjem kabineta liberala Ludovika Orbana, koja je neminovno zasenila kampanju. Predstavljanje programa i debate između kandidata za izvršnu funkciju skoro da su izostale, što predstavlja, prema mišljenju štampe, korak unazad demokratije.
Postoji 14 kandidata za najvišu funkciju u zemlji. Trenutni predsednik, Klaus Johanis, kandiduje se za novi petogodišnji mandat, kojeg i sad podržava Nacionalna liberalna partija. Bivša šefica vlade Viorika Dančila predstavlja socijaldemokrate, kojima je ona i šef partije. Alijansa Unija Spasite Rumuniju (USR) i Partija slobode, jedinstva i solidarnosti (PLUS) podržava Dana Barnu, Partija Narodnog Pokreta predlaže Teodora Paleologua, a Demokratski Savez Mađara iz Rumunije predlaže svog predsednika, Kelemena Hunora. ProRumunija i Alijansa liberala i demokrata napravile su Alijansu Jedan Čovek, specijalno da bi podržali glumca Mirču Djakonu. Ovde se završava lista predsedničkih kandidata koji uživaju podršku stranaka ili parlamentarnih formacija.
Ostali kandidati su Viorel Katarama — Liberalna Desnica, Ramona Joana Brunsils — Partija Humanista, Katalin Ivan — Alternativa za Nacionalno Dostojanstvo, Bogdan Marijan-Stanojević — nezavistan kandidat, Džon-Jon Banu — Partija Rumunske Nacije, Sebastijan-Konstantin Popesku — Partija Nove Rumunije, Aleksandru Kumpanašu — nezavistan kandidat, Ninel Peja — Partija Rumunski Narod.
Izbori donose važne organizatorske novine. U dijaspori, gde su se na prethodnim predsedničkim izborima i na poslednjim parlamentarnim izborima formirali beskrajni redovi, sada se može glasati tokom celog vikenda. Glasanje je počelo u petak u podne i završava se u nedelju uveče. U sva tri dana glasanje se može produžiti najkasnije do 23 časa i 59 minuta, u slučaju da se u trenutku zatvaranja, u 21 čas, u biračkom mestu ili van birališta nalaze ljudi koji čekaju da glasaju.
Po prvi put, takođe, državljani Rumunije su imali mogućnost da glasaju putem pošte. Sa istom namerom da se eliminše rizik od gužve u biralištima, njihov broj se udvostručio, u poređenju sa evroparlamentarnim izborima, time dostigavši broj od 835. Među zemljama u kojima će biti organizovano najviše biračkih mesta ubvrajaju se Španija, sa 143 u poređenju sa 50 izbornih mesta organizovanih na evroparlamentarnim izborima, Italija (142 izborna mesta, u odnosu na 76), Nemačka (80 u odnosu na 25), Velika Britanija i Francuska (50 u odnosu na 17). U zemljama Evropske Unije biće organizovano 639 biračkih mesta.
U Rumuniji, glasanje će se odvijati samo u nedelju. Drugi krug glasanja je najavljen dve nedelje kasnije, 24. novembra. Izbor budućeg predsednika iz prvog kruga je praktično nemoguć, imajući u vidu da bi kandidat, da bi bio odabran, morao imati polovinu glasova plus jedan od ukupnog broja registrovanih birača, odnosno preko 9 miliona.
