Odjeci rumunskih predsedničkih izbora u medjunarodnoj štampi (11.11.2019)
Na svojoj stranici na italijanskom jeziku, publikacija ocenjuje da bi ponovni izbor Johanisa,,mogao da stavi tačku na institucionalni sukob predsednika sa socijaldemokratskim vladama tokom poslednjih godina.“
Daniela Budu, 11.11.2019, 13:08
Medjunarodni mediji posvetili su posebnu pažnju rezultatima prvog kruga predsedničkih izbora u Rumuniji. Evronjuz piše da će,,u slučaju osvajanja novog mandata, sadašnji predsednik države Klaus Johanis imati mogućnost da imenuje zainteresovane šefove tužilastva za suzbijanje endemske korupcije, uz pomoć manjineke liberalne vlade premijera Ludovika Orbana kojoj je Parlament nedavno izglasao poverenje“. Evronjuz dodaje da ,,posmatrači kažu da pobeda Johanisa može da poveća šanse Nacionalne liberalne partije (PNL) da formira koalicionu vladu posle parlamentarnih izbora 2020. godine i da povrati uzdrmano poverenje investitora političkom nestabilnošću i prekomernim fiskalnim rasterećenjem.“
Na svojoj stranici na italijanskom jeziku, publikacija ocenjuje da bi ponovni izbor Johanisa,,mogao da stavi tačku na institucionalni sukob predsednika sa socijaldemokratskim vladama tokom poslednjih godina.“
Na istu varijantu računa i britanska agencija Rojters koji ocenjuje da bi reizbor Johanisa,, mogao da povrati uzdrmano poverenje investitora političkom nestabilnošću i fiskalnom velikodušnošću.“
Nju Jork Tajms piše da pobeda centralističkog predsednika Rumunije Klausa Johanisa kome je zapad čestitao na svom antikorupcijskom stavu, može povećati šanse Liberalne partije da formira koalicionu vladu i povrati poverenje investitora posle višegodisnje političke i fiskalne nestabilnosti. Le Figaro ocenjuje da se potvrdjuje proevropsko opredeljenje Rumunije ,,Rumunija je organizovala predsedničke izbore. i da je kandidat evropskog opredeljenja favorit izbornog tela“-zaključuje agencija Asosieted Pres. Agencija citira analitičara Andreja Caranua koji navodi da je ,,polarizacija izazvana političkom krizom favorizovala dva prviplasirana kandidata. Ova situacija izbacila je u prvi plan Klausa Johanisa i Vioriku Dančila, dok ostali kandidati nisu imali nikakve šanse za dokazivanje na političkoj sceni.
