Sećanje na Korneljua Koposua
Pesme koje je Kornelju Koposu smišljao u glavi dok je bio pritvoren, a koje je napisao tek posle 17 godina, nakon oslobadjanja iz komunističkih zatvora, objavljene su u ponedeljak uveče u Bukureštu, u okviru Gale koja nosi ime istaknutog rumunskog političara. Ovim dogadjajem obeleženo je navršavanje 24 godine od smrti antikomnunističkog dizidenta, bivšeg lidera Hrišćansko-seljačke stranke do 1947. godine. Predsednik asocijacije bivših političkih zatvorenika iz Rumunije, Oktav Bjoza, govorio je o moralnom vertikalitetu i modelu koji predstavlja Kornelju Koposu: “Veoma teško je bilo dopreti do njega, ali se dva-tri puta desilo da kratko razgovaramo. Poslednji put se desilo četiri-pet meseci pre poslednje njegove hirurške intervencije u Nemačkoj. Tada mi je rekao da bi želeo da vidi kako parlamentarci vode žestoke debate o strategijama i ideologijama te zatim zajedno idu na koncert, u pozorište, na pivo ili kafu. Ali se oni smrtno mrze i žao mi je zbog toga!- rekao mi je Koposu.
Roxana Vasile, 12.11.2019, 13:51
Pesme koje je Kornelju Koposu smišljao u glavi dok je bio pritvoren, a koje je napisao tek posle 17 godina, nakon oslobadjanja iz komunističkih zatvora, objavljene su u ponedeljak uveče u Bukureštu, u okviru Gale koja nosi ime istaknutog rumunskog političara. Ovim dogadjajem obeleženo je navršavanje 24 godine od smrti antikomnunističkog dizidenta, bivšeg lidera Hrišćansko-seljačke stranke do 1947. godine. Predsednik asocijacije bivših političkih zatvorenika iz Rumunije, Oktav Bjoza, govorio je o moralnom vertikalitetu i modelu koji predstavlja Kornelju Koposu: “Veoma teško je bilo dopreti do njega, ali se dva-tri puta desilo da kratko razgovaramo. Poslednji put se desilo četiri-pet meseci pre poslednje njegove hirurške intervencije u Nemačkoj. Tada mi je rekao da bi želeo da vidi kako parlamentarci vode žestoke debate o strategijama i ideologijama te zatim zajedno idu na koncert, u pozorište, na pivo ili kafu. Ali se oni smrtno mrze i žao mi je zbog toga!- rekao mi je Koposu.
Kornelju Koposu je bio pritvoren u najgroznijim komunističkim zatvorima- Vakarešti, Žilava, Pitešti, Malmezon, Krajova, Ajud, Poarta Alba, Kanal Dunav-Crno more, Gerla, Sigetul Marmacijej, a u Ramniku Sarat, gde je bio pritvoren izmedju 1954. i 1962. godine podvrgnut je surovom režimu izolacije. Tokom 8 godina, koliko je bio sam u zatvorskoj ćeliji, da ne bi poludeo Koposu se u mislima molio, napravio matematičke račune i recitirao pesme: “Prosipaj, Gospode, mir zaborava na beskrajne patnje. Posadi mora vere i povećaj rosu milosrdja.
Nazvan Senjorom, Kornelju Koposu nije, uprkos svim poteškoćama, odustao od svojih principa i stalno se borio da od satelita ruskih komunista Rumunija postane ponovo demokratiju zapadne vrste. Rodjen 1914. godine, ovaj istaktnuti političar formirao se u blizini drugog velikog rumunskog političara Julijua Manijua, bivšeg premijera, čiji je sekretar bio. Koposu je učestvovao u organizovanju antikomunističke opozicije krajem Drugog Svetskog Rata i organizovao proteste studenata.
1947., usled insceniranog dela, Kornelju Koposu je bio uhapšen i pritvoren bez sudjenja. Povodom oslobadjanja, komunisti su mu predložili da saradjuje sa njima u zamenu za rehabilitaciju, ali je on odbio. Prikriveno je reorganizovao Nacionalnu Seljačku Stranku (PNT) i 1987. godine učlanio ju je u Demo-hrišćansku Internacionalu. Nakon pada komunizma, 1989. godine Kornelju Koposu je ujedinio tadašnju opoziciju u Demokratskoj Konvenciji. Preminuo je 1995., godinu dana pre uspeha Demokratske Konvencije na lokalnim, parlamentarnim i predsedničkim izborima. Kornelju Koposu imao je tri cilja: ulazak Rumunije u Evropsku uniju i NATO, i restauracija monarhije, od kojih samo poslednji nije ispunjen.
