Poslednja nedelja izborne kampanije pred drugim krugom predsedničkih izbora
Iduće nedelje, 24. novembra, rumuni će saznati ko će im biti predsednik za narednih 5 godina. U drugi odlučujući krug ušli su sadašnji šef države Klaus Johanis, koga podržava vladajuća Nacionalna Liberalna stranka (PNL), i Viorika Dančila, lider socijaldemokrata koji su nedavno prešli u opoziciju. U prvom krugu, Johanis je osvojio skoro 38 odsto glasova, a Dančila otprilike nešto više od 22 procenta. Praktično, za najvišu dužnost u državi sučeljavaju se najistaknutiji predstavnici Desnice i Levice. Oni neće imati direktno izborno sučeljavanje, s obzirom da je Klaus Johanis u više navrata tvrdio da ne prihvata debatu sa predstavnicom partije koju smatra nedemokratskom, jer je pokušala da sebi podredi pravosudje i skoro tri godine vladala protiv Rumuna.
Ştefan Stoica, 18.11.2019, 12:56
Iduće nedelje, 24. novembra, rumuni će saznati ko će im biti predsednik za narednih 5 godina. U drugi odlučujući krug ušli su sadašnji šef države Klaus Johanis, koga podržava vladajuća Nacionalna Liberalna stranka (PNL), i Viorika Dančila, lider socijaldemokrata koji su nedavno prešli u opoziciju. U prvom krugu, Johanis je osvojio skoro 38 odsto glasova, a Dančila otprilike nešto više od 22 procenta. Praktično, za najvišu dužnost u državi sučeljavaju se najistaknutiji predstavnici Desnice i Levice. Oni neće imati direktno izborno sučeljavanje, s obzirom da je Klaus Johanis u više navrata tvrdio da ne prihvata debatu sa predstavnicom partije koju smatra nedemokratskom, jer je pokušala da sebi podredi pravosudje i skoro tri godine vladala protiv Rumuna.
Po mišljenju Klausa Johanisa, koji se nalazi u otvorenom ratu sa Socijaldemokratskom partijom (PSD), direktno sučeljavanje bi dalo legitimitet Vioriki Dančila, koja to ne zaslužuje. Sa svoje strane, bivša premijerka Dančila tvrdi da Johanis ima ekstremistički govor, zasnovan na mržnji. Ovo je pristup čoveka koji želi da podeli društvo, a Rumuniji je potreban predsednik-posrednik, koji da obezbedi ravnotežu, rekla je Dančila i dodala da za razliku od njenog protivkandidata nije u ratu ni sa kim.
Kandidati imaju podršku najvećih rumunskih političkih stranaka. Dok birači Klausa Johanisa potiču iz redova osoba srednjih godina, sa srednjim obrazovanjem i zaposleni, za Dančila su se opredelili penzioneri i stare osobe, sa osnovnim ili srednjim obrazovanjem. Oboje računaju na mobilizaciju sopstvenih birača i privlačenje glasača koji su se u prvom krugu predsedničkih izbora opredelili za druge kandidate. U prvom krugu izlaznost je bila od 48 odsto, najniža ikada zabeležena na predsedničkim izborima.
Podsticani novim propisima za odvijanje izbornog procesa, rumuni iz dijaspore su izašli na glasanje u velikom broju, odnosno 650.000. Njima se pridodalo još 25.000 rumuna koji su se opredelili za dopisno glasanje. U prvom krugu, rumuni van granica zemlje mogli su da glasaju tri dana, počev od petka u podne do nedelje, a i u drugom krugu na raspolaganju će imati, takodje, tri dana. Ove nove mere usvojene su da bi se izbegli veliki redovi zabeleženi povodom predsedničkih izbora 2014. i ovogodišnjih majskih evroparlamentarnih izbora. Da bi se eliminisao rizik gužve u biralištima, njihov broj u inostranstvu je praktično udvostručen u odnosu na evroparlamentarne izbore, odnosno 835. Medju zemljama u kojima će se organizovati najviše biračkih mesta nalaze se Španija, Italija, Nemačka, Velika Britanija i Francuska. U Rumuniji birači će glasati samo u nedelju, 24. novembra.
