2020..godina izbora (06.01.2019)
Evroparlamentarni izbori u maju prošle godine potvrdili su ubrzani pad popularnosti Socijaldemokratske partije (PSD) koja je prepustila Nacionalnoj liberalnoj partiji (PNL) mesto političkog lidera. Pod teškim teretom sopstvenih grešaka, Socijaldemokratska partija je pala sa 45% osvojenih glasova na parlamentarnim izborima 2016. godine na ispod 23%. Dan nakon izbornog poraza, Socijaldemokratska partija je izgubila i lidera Liviua Dragnju, koji je osudjen na kaznu zatvora za korupciju. Njegova naslednica na čelu stranke Viorika Dančila premijerka od januara 2016. godine, ušla je u crnu knjigu istorije postkomunističke levice kao socijaldemokratski kandidat koji je osvojio najmanje glasova na predsedničkim izborima. U novembru Klaus Johanis je osvojio skoro 66% ukupnih glasova i istovremeno novi mandat. Liberali su prethodno postigli još jedan uspeh, srušili su Kabinet Viorike Dančila, tako da je predvidljiva pobeda Johanisa samo potvrdila političku prevlast Nacionalne liberalne partije. Medjutim Socijaldemokratska partija u Parlamentu i dalje ima najveći broj mandata, tako da je liberalna Vlada Ludovika Orbana bila prinudjena da preuzme-zakonski spornu- odgovornost za Nacrt zakona o državnom budžetu. Bez solidne večine u Parlamentu zadatak liberala mogu olakšati samo izbori. Sve češće se čuju glasovi o potrebi raspisivanja vanrednih izbora, prihvatljivi za liberale i neprihvatljivi za socijaldemokrate. U slučaju vanrednih parlamentarnih izbora Nacionalna liberalna partija izbegla bi gubljenje popularnostri posle jedne godine na vlasti, a Socijaldemokratska partija bi imala dovoljno vremena za oporavak posle doživljenih udaraca u 2019. godini. Mehanizam vanrednih izbora je, sa ustavne tačke komplikovan, tako da mnogi ne veruju u ovu varijantu. Aleksandru Lazesku politički komentator ističe: ,,Malo je verovatno da ćemo imati vanredne izbore. U ovom trenutku Nacionalna liberalna partija postigla bi mnogo bolji rezultat nego na redovnim parlamentarnim izborima. Mislim da se u ovim slučaju radi o temi koja treba da zaokuplja pažnju, ali ne verujem da će se raspisati vanredni izbori..
Ştefan Stoica, 06.01.2020, 12:02
Evroparlamentarni izbori u maju prošle godine potvrdili su ubrzani pad popularnosti Socijaldemokratske partije (PSD) koja je prepustila Nacionalnoj liberalnoj partiji (PNL) mesto političkog lidera. Pod teškim teretom sopstvenih grešaka, Socijaldemokratska partija je pala sa 45% osvojenih glasova na parlamentarnim izborima 2016. godine na ispod 23%. Dan nakon izbornog poraza, Socijaldemokratska partija je izgubila i lidera Liviua Dragnju, koji je osudjen na kaznu zatvora za korupciju. Njegova naslednica na čelu stranke Viorika Dančila premijerka od januara 2016. godine, ušla je u crnu knjigu istorije postkomunističke levice kao socijaldemokratski kandidat koji je osvojio najmanje glasova na predsedničkim izborima. U novembru Klaus Johanis je osvojio skoro 66% ukupnih glasova i istovremeno novi mandat. Liberali su prethodno postigli još jedan uspeh, srušili su Kabinet Viorike Dančila, tako da je predvidljiva pobeda Johanisa samo potvrdila političku prevlast Nacionalne liberalne partije. Medjutim Socijaldemokratska partija u Parlamentu i dalje ima najveći broj mandata, tako da je liberalna Vlada Ludovika Orbana bila prinudjena da preuzme-zakonski spornu- odgovornost za Nacrt zakona o državnom budžetu. Bez solidne večine u Parlamentu zadatak liberala mogu olakšati samo izbori. Sve češće se čuju glasovi o potrebi raspisivanja vanrednih izbora, prihvatljivi za liberale i neprihvatljivi za socijaldemokrate. U slučaju vanrednih parlamentarnih izbora Nacionalna liberalna partija izbegla bi gubljenje popularnostri posle jedne godine na vlasti, a Socijaldemokratska partija bi imala dovoljno vremena za oporavak posle doživljenih udaraca u 2019. godini. Mehanizam vanrednih izbora je, sa ustavne tačke komplikovan, tako da mnogi ne veruju u ovu varijantu. Aleksandru Lazesku politički komentator ističe: ,,Malo je verovatno da ćemo imati vanredne izbore. U ovom trenutku Nacionalna liberalna partija postigla bi mnogo bolji rezultat nego na redovnim parlamentarnim izborima. Mislim da se u ovim slučaju radi o temi koja treba da zaokuplja pažnju, ali ne verujem da će se raspisati vanredni izbori..
Polovinom godine u Rumuniji održaće se i veoma vanži lokalni izbori. Gradonacelniči su izabrani u samo jednom krugu, što u odredjenom meri postavlja pitanje njihove legitimnosti. Po ovom sistemu Socijaldemokratska partija i Nacionalna liberalna partija su u prednosti, ali manje stranke, predvodjene Unijom spasite Rumuniju (USR), inistiraju na izmeni zakona kako bi povećale sopstvene šanse. Liberali tvrde da su za izmenu zakona, ali se sumnja da im sadašnji zakon neće mnogo smetati jer bi lako osvojili velike gradove, posebno u Transilvaniji. Najveći ulog je bez sumnje Bukurešt, nekadašne uporište desnice, kojom sada upravljaju socijaldemokratski gradonačelnici.
