Plan za oporavak privrede Evropske unije (24.04.2020)
Svet se u ovom trenutku suočava sa jednom od najtežih saniterskih kriza u zadnjih desetina godina, koju je izazvao virus SARS CoV-2. On je prouzrokovao i ogroman šok na nivou evropske i svetske privrede. Zatvaranje granica, restrikcije za putovanje, privremeno ukidanje aktivnosti, pad prodaja, mere društvene izolacije- sve ove mere preduzete radi ograničenja širenja novog korona virusa su negativno uticale na brojne ekonomske oblasti. Da bi preudpredili lančane efekte pandemije, evropski lideri uputili su apel na solidarnost, kako bi bile preduzete mere za ublažavanje efekata korone, koji sve više zabrinjavaju svet. Prema prognozama Medjunarodnog monetarnog fonda (MMF), ove godine očekuje se da Evropska unija zabeleži rekordni pad bruto društvenog proizvoda od 7,1 odsto, dok kriza koja preti 19 zemalja u evro zoni rizikuje da postane najteža u kratkoj istoriji jedinstvene monete, koja je puštena u opticaj 1999. godine.
Leyla Cheamil, 24.04.2020, 17:36
Svet se u ovom trenutku suočava sa jednom od najtežih saniterskih kriza u zadnjih desetina godina, koju je izazvao virus SARS CoV-2. On je prouzrokovao i ogroman šok na nivou evropske i svetske privrede. Zatvaranje granica, restrikcije za putovanje, privremeno ukidanje aktivnosti, pad prodaja, mere društvene izolacije- sve ove mere preduzete radi ograničenja širenja novog korona virusa su negativno uticale na brojne ekonomske oblasti. Da bi preudpredili lančane efekte pandemije, evropski lideri uputili su apel na solidarnost, kako bi bile preduzete mere za ublažavanje efekata korone, koji sve više zabrinjavaju svet. Prema prognozama Medjunarodnog monetarnog fonda (MMF), ove godine očekuje se da Evropska unija zabeleži rekordni pad bruto društvenog proizvoda od 7,1 odsto, dok kriza koja preti 19 zemalja u evro zoni rizikuje da postane najteža u kratkoj istoriji jedinstvene monete, koja je puštena u opticaj 1999. godine.
U četvrtak, za vreme samita, lideri 27-morice tražili su od Evropske komisije da pripremi plan za izlazak iz krize, koji bi trebalo da sadrži budžetski predlog za period 2021-2027., uključujući i fond za oporavak evropske privrede posle ukidanja restrikcija nametnutih radi ograničenja pandemije COVID-a 19. Iako nije utvrdjena tačna svota, a plan bi trebalo da bude predstavljen idućeg meseca, evropski zvaničnici kažu da bi bilo reči o iznosu od milion i 1,5 miliona evra.
Predsednik Francuske Emanul Makron priznao je da ne postoji konsenzus izmedju zemalja članica komunitarnog bloka oko budžetskih transfera u krizom najpogodjenijim regionima i oblastima. On podržava ideju opširnog plana oporavka, u koji da budu uključeni ne samo zajmovi, već i ovi finansijski transferi, ocenjujući da ako se odustaje od dela Evrope, cela Evropa će pasti“. Ozbiljno ugrožene pandemijom, zemlje na jugu Evrope, poput Italije i Španije, ponovo su govorile o zajedničkom dugu, koji bi im dozvolio da raspolažu niskom kamatom nordijskih zemalja. Kancelarka Angela Merkel, je u znak solidarnosti, obećala mnogo veće doprinose budžetu Unije od strane Nemačke.
Šef rumunske države Klaus Johanis podržava ideju stvaranja fonda za privredni oporavak, kao dodatni instrument, kojim da raspolažu sve zemlje članice i koji da bude upotrebljen za realne sektorijalne potrebe, poput privrede i zdravstva, koji su najpogodjeniji pandemijom. Istovremeno, predsednik Klaus Johanis je saopštio da će i dalje odlučno podržati potrebu za nastavljanjem zajedničke kohezione i poljoprivredne politike, koje ne gube na značaju u sadašnjom komplikovanom kontekstu.
