Nacionalna banka Rumunije i ekonomska kriza (03.07.2020)

Osnovni scenario Nacionalne banke Rumunije uključuje postepeno snižavanje kamatnih stopa, bez destabilizacije kursa, rekao je u četvrtak, Kristijan Popa jedan od članova Administrativnog odbora te institucije. Govorio je na debati o finansijskim pitanjima koju je organizovalo Udruženje za odnose sa investitorima na Rumunskoj berzi (ARIR). Kristijan Popa je istakao da Nacionalna banka Rumunije deluje kako bi obezbedila stabilnost cena i finansijsku stabilnost, a Rumuni shvataju devizni kurs kao pokazatelj stabilnosti, zbog čega mu se posvećuje posebna pažnja. Obično, smanjenje kamatnih stopa gotovo istovremeno prati deprecijacija valute. Druge države, u kojima se evro manje koristi, nemaju problem da depreciraju svoju valutu, u Rumuniji, čak i deprecijacija od 1 bana predstavlja „breaking news“, pa je centralna banka primorana da veoma pažljivo izvaga svaku odluku o smanjenju kamatne stope’’, objasnio je zvaničnik iz Bukurešta. On je naglasio da je važna i unutrašnja štednja u lokalnoj valuti, koju Nacionalna banka Rumunije ne želi da obeshrabri, jer realna ekonomija, ali i Vlada zasniva finansiranje na bankarskim depozitima stanovništva i kompanija. ,,Svaku odluku dobro odmerimo, ne želimo donositi brze odluke, otuda postupne mere. Međutim, i bez negativnih implikacija na kurs ili štednju, Odbor Nacionalne banke Rumunije odlučio je da iz dva puta smanji kamatne stope, snižavajući poslednjih meseci kamatnu stopu monetarne politike sa 2,5% na 1,75%. Kao rezultat toga, kamatna stopa rumunske međubankarske ponude (ROBOR) pala je sa 2,8% na 1,9%, tako da su troškovi finansiranja realne ekonomije prilično znatno opali, dodao je Kristijan Popa. Sa druge strane, predsednica Udruženja za odnose sa investitorima na Rumunskoj berzi (ARIR), Danijela Šerban, izjavila je da je za održavanje poverenja investitora i podsticanje investicija, uključujući i tržište kapitala, važno održati makroekonomske ravnoteže. ,, Sve će zavisiti od budućih poreskih planova i od troškova za penzije i plate. Orijentacija vladinog programa koji je nedavno pokrenut ka investicijama omogući će ekonomski oporavak’’, procenila je Danijela Šerban. Na kraju prošlog meseca devizne rezerve u Nacionalnoj banci Rumunije smanjene su za 1,8% u odnosu na prethodni mesec, dok je nivo zlatne rezerve ostao iznad 103 tone. Devizne rezerve su oko 35 milijardi evra, što je, po mišljenju stručnjaka, dovoljno. Rast nesigurnosti na globalnom nivou i brzo opadanje poverenja investitora u emergentne privrede najvažniji su rizici za finansijsku stabilnost Rumunije, identifikovani u nedavnom izveštaju Nacionalne banke Rumunije. Drugi element ozbiljnog rizika odnosi se na pogoršanje unutrašnjih makroekonomskih bilansa, iz perspektive povećanja budžetskog deficita, u kontekstu pandemije COVID-19. Procene evropskih i međunarodnih tela u vezi sa ekonomskim razvojem Rumunije pokazuju da je za ovu godinu smanjeno do 6%, a zatim će u 2021. godini uslediti povratak dinamike bruto društvenog proizvoda.

Eugen Coroianu, 03.07.2020, 11:46

Osnovni scenario Nacionalne banke Rumunije uključuje postepeno snižavanje kamatnih stopa, bez destabilizacije kursa, rekao je u četvrtak, Kristijan Popa jedan od članova Administrativnog odbora te institucije. Govorio je na debati o finansijskim pitanjima koju je organizovalo Udruženje za odnose sa investitorima na Rumunskoj berzi (ARIR). Kristijan Popa je istakao da Nacionalna banka Rumunije deluje kako bi obezbedila stabilnost cena i finansijsku stabilnost, a Rumuni shvataju devizni kurs kao pokazatelj stabilnosti, zbog čega mu se posvećuje posebna pažnja. Obično, smanjenje kamatnih stopa gotovo istovremeno prati deprecijacija valute. Druge države, u kojima se evro manje koristi, nemaju problem da depreciraju svoju valutu, u Rumuniji, čak i deprecijacija od 1 bana predstavlja „breaking news“, pa je centralna banka primorana da veoma pažljivo izvaga svaku odluku o smanjenju kamatne stope’’, objasnio je zvaničnik iz Bukurešta. On je naglasio da je važna i unutrašnja štednja u lokalnoj valuti, koju Nacionalna banka Rumunije ne želi da obeshrabri, jer realna ekonomija, ali i Vlada zasniva finansiranje na bankarskim depozitima stanovništva i kompanija. ,,Svaku odluku dobro odmerimo, ne želimo donositi brze odluke, otuda postupne mere. Međutim, i bez negativnih implikacija na kurs ili štednju, Odbor Nacionalne banke Rumunije odlučio je da iz dva puta smanji kamatne stope, snižavajući poslednjih meseci kamatnu stopu monetarne politike sa 2,5% na 1,75%. Kao rezultat toga, kamatna stopa rumunske međubankarske ponude (ROBOR) pala je sa 2,8% na 1,9%, tako da su troškovi finansiranja realne ekonomije prilično znatno opali, dodao je Kristijan Popa. Sa druge strane, predsednica Udruženja za odnose sa investitorima na Rumunskoj berzi (ARIR), Danijela Šerban, izjavila je da je za održavanje poverenja investitora i podsticanje investicija, uključujući i tržište kapitala, važno održati makroekonomske ravnoteže. ,, Sve će zavisiti od budućih poreskih planova i od troškova za penzije i plate. Orijentacija vladinog programa koji je nedavno pokrenut ka investicijama omogući će ekonomski oporavak’’, procenila je Danijela Šerban. Na kraju prošlog meseca devizne rezerve u Nacionalnoj banci Rumunije smanjene su za 1,8% u odnosu na prethodni mesec, dok je nivo zlatne rezerve ostao iznad 103 tone. Devizne rezerve su oko 35 milijardi evra, što je, po mišljenju stručnjaka, dovoljno. Rast nesigurnosti na globalnom nivou i brzo opadanje poverenja investitora u emergentne privrede najvažniji su rizici za finansijsku stabilnost Rumunije, identifikovani u nedavnom izveštaju Nacionalne banke Rumunije. Drugi element ozbiljnog rizika odnosi se na pogoršanje unutrašnjih makroekonomskih bilansa, iz perspektive povećanja budžetskog deficita, u kontekstu pandemije COVID-19. Procene evropskih i međunarodnih tela u vezi sa ekonomskim razvojem Rumunije pokazuju da je za ovu godinu smanjeno do 6%, a zatim će u 2021. godini uslediti povratak dinamike bruto društvenog proizvoda.