Komemoracija herojima Rumunske antikomunističke revolucije (23.12.2020)
Pre 31 godine, 16. decembra, hiljade rumuna, lišenih prava i sitih patnji, imali su hrabrost da izadju na ulice, u Temišvaru, da bi zahtevali slobodu i pravdu, da bi se oslobodili jarma koji je više od četiri decenije nametnula komunistička diktatura. 17. decembra Temišvar je postao prvi rumunski grad oslobodjen od komunizma, uz krvavu cenu demonstranata na koje su snage represije otvorile vatru. Njihova se pobuna proširila i u Bukureštu i drugim rumunskim gradovima, 21. decembra. Vrhunac demonstracija koje su dovele do pada komunističkog režima bila su sudjenje i pogubljenje bračnog para Čaušesku, čime je okončana šira transformacija koja se već dogodila na istoku Evrope.
Leyla Cheamil, 23.12.2020, 15:39
Pre 31 godine, 16. decembra, hiljade rumuna, lišenih prava i sitih patnji, imali su hrabrost da izadju na ulice, u Temišvaru, da bi zahtevali slobodu i pravdu, da bi se oslobodili jarma koji je više od četiri decenije nametnula komunistička diktatura. 17. decembra Temišvar je postao prvi rumunski grad oslobodjen od komunizma, uz krvavu cenu demonstranata na koje su snage represije otvorile vatru. Njihova se pobuna proširila i u Bukureštu i drugim rumunskim gradovima, 21. decembra. Vrhunac demonstracija koje su dovele do pada komunističkog režima bila su sudjenje i pogubljenje bračnog para Čaušesku, čime je okončana šira transformacija koja se već dogodila na istoku Evrope.
Svake godine u Rumuniji se održavaju svećane komemoracije ljudima koji su izgubili život za ideal u koji su verovali. U Bukureštu junaci antikomunističke revolucije su ove godine komemorisani, kao u celoj zemlji, u specijalnim uslovima pandemije. Na Trgu Revolucije, učesnici komemoracije govorili su o žrtvovanju heroja u decembru 1989. godine. Imali smo druge ideale, ali svakim danom konstatujemo da sve to pada u zaborav, sve je prolazno. Oni koji su preuzeli vlast nikako nisu razmišljali o onome što su ljudi želeli u decembru 89. godine. Nisu želeli samo slobodu, već i obrazovanje i zdravlje, rekao je jedan učesnik.
Želim da kažem da ako bih ja ponovo ušla u zgradu bivšeg Centralnog komiteta briznula bih u plač, jer sam bila prva koji je sa Čaušeskuovog telefona pričala sa svojom decom, istakla je druga učesnica komemoracije.
U poruci koju je uputio u utorak povodom Dana Pobede Rumunske Revoluciej i Slobode, predsednik Klaus Johanis tvrdi da su pre 31 godine rumuni postavili kamen temeljac današnje demokratske Rumunije i transformisali pobunu, bol i teror koje je izazvala višedecenijska tiranija u pokretnu snagu antikomunističke Revolucije. Krvavim žrtvovanjem u decembru 1989. svrgnut je nelegitiman i kriminalan režim, hrabrost i odlučnost naših sunarodnika su nam vratile slobodu i dostojanstvo, rekao je šef države. On je naglasio da su za slobodu i demokratiju Rumuni platili tada najvišu cenu u 45 godina zločina, zbog kojih je ukinuta prirodna veza sa porodicom evropskih demokratija. Istovremeno, Klaus Johanis je istakao da Pravosudje treba da učini svoj zadatak kada je reč o krivcima za krvavu represiju u decembru 1989., dodajući da bol onih koji su izgubili drage osobe je u svim ovim godinama popraćen nesposobnošću države da deli pravdu! Pravosudni organi moraju izvršiti svoju dužnost! Bilo koje zakašnjenje transformiše ovaj sraman dug u ozbiljan atentat na našu demokratijuˮ, zaključio je šef rumunske države.
