Ponovo o zamrznutim sukobima na Crnom moru (10.11.2021)

Kao ekstremitet jugoistočnog boka NATO-a, region Crnog mora, koji povezuje Evropu sa Kaspijskim regionom, Bliskim istokom i Centralnom Azijom, je od posebnog strateškog značaja za Severnoatlantsku alijansu. Situacija u regionu je složena, jer se suočava sa pitanjima bezbednosti i stabilnosti. Jedan od najvažnijih sukoba, sa značajnim posledicama, jeste onaj između Rusije i Ukrajine, počev od 2014. godine, zbog pripajanja dela teritorije Ukrajine, poluostrva Krim, Ruskoj Federaciji. S druge strane, situacija u Pridnjestrovlju, ruskom govornom području u Republici Moldaviji, ostaje nerešena. Kontrolu nad Pridnjestrovljem je izgubio Kišinjev, nakon građanskog rata u kojem su separatisti koje podržava ruska vojska. I Gruzija je izgubila kontrolu nad Abhazijom. Separatistička teritorija proglasila je sebe autonomnom republikom 1992. godine, nakon građanskog rata, u kojem je separatiste podržavala ruska vojska. Druga gruzijska teritorija, Južna Osetija, proglasila je nezavisnost 2008. godine nakon što je ruska vojska stala na stranu separatista. Tokom svoje posete Vašingtonu radi jačanja saradnje sa Sjedinjenim Ameri;kim Državama u oblasti bezbednosti, šef diplomatije u Bukureštu, Bogdan Auresku izneo je gledište Rumunije o cromorskom regionu. On je, u javnoj raspravi u Atlantskom savetu, skrenuo pažnju na stare konflikte, koji su još uvek nerešeni, i rekao da se Rumunija više od dve decenije u Vašingtonu zalaže za značaj bezbednosti na Crnom moru kao dela transatlantske bezbednosti. Prema rečima Bogdana Aureskua, ono što se dešava u Crnom moru ne ostaje u Crnom moru, ono ima veliki uticaj na transatlantske odnose uopšte. On je istakao da je, istorijski gledano, region uvek bio na raskrsnici više interesa – imperijalnih ambicija, suprotstavljenih ideologija, različitih trgovinskih interesa, kao most između Azije i Evrope. U poslednje tri decenije Crno more je bila zona sukoba i primećujemo da se taj trend održava, nažalost, ako pogledamo šta se dešavalo ove godine, na primer, u aprilu, kada smo bili svedoci masovnog razmeštanja ruskih snaga, možda najveći takav razvoj od Hladnog rata, u regionu, gde je ostalo dosta opreme“, rekao je Bogdan Auresku. Šef diplomatije u Bukureštu je upozorio da je to zabrinjavajuća stvar, koja treba da se tiče svih, a ne samo zemalja u regionu. On smatra da se američko vojno prisustvo u regionu, kako po broju vojnika tako i po opremi, mora povećati ne samo u Rumuniji i na južnom delu istočnog boka, jer je manje prisustvo u južnom delu istočnog i jače prisustvo u severnom delu istočnog boka.

Leyla Cheamil, 10.11.2021, 19:12

Kao ekstremitet jugoistočnog boka NATO-a, region Crnog mora, koji povezuje Evropu sa Kaspijskim regionom, Bliskim istokom i Centralnom Azijom, je od posebnog strateškog značaja za Severnoatlantsku alijansu. Situacija u regionu je složena, jer se suočava sa pitanjima bezbednosti i stabilnosti. Jedan od najvažnijih sukoba, sa značajnim posledicama, jeste onaj između Rusije i Ukrajine, počev od 2014. godine, zbog pripajanja dela teritorije Ukrajine, poluostrva Krim, Ruskoj Federaciji. S druge strane, situacija u Pridnjestrovlju, ruskom govornom području u Republici Moldaviji, ostaje nerešena. Kontrolu nad Pridnjestrovljem je izgubio Kišinjev, nakon građanskog rata u kojem su separatisti koje podržava ruska vojska. I Gruzija je izgubila kontrolu nad Abhazijom. Separatistička teritorija proglasila je sebe autonomnom republikom 1992. godine, nakon građanskog rata, u kojem je separatiste podržavala ruska vojska. Druga gruzijska teritorija, Južna Osetija, proglasila je nezavisnost 2008. godine nakon što je ruska vojska stala na stranu separatista. Tokom svoje posete Vašingtonu radi jačanja saradnje sa Sjedinjenim Ameri;kim Državama u oblasti bezbednosti, šef diplomatije u Bukureštu, Bogdan Auresku izneo je gledište Rumunije o cromorskom regionu. On je, u javnoj raspravi u Atlantskom savetu, skrenuo pažnju na stare konflikte, koji su još uvek nerešeni, i rekao da se Rumunija više od dve decenije u Vašingtonu zalaže za značaj bezbednosti na Crnom moru kao dela transatlantske bezbednosti. Prema rečima Bogdana Aureskua, ono što se dešava u Crnom moru ne ostaje u Crnom moru, ono ima veliki uticaj na transatlantske odnose uopšte. On je istakao da je, istorijski gledano, region uvek bio na raskrsnici više interesa – imperijalnih ambicija, suprotstavljenih ideologija, različitih trgovinskih interesa, kao most između Azije i Evrope. U poslednje tri decenije Crno more je bila zona sukoba i primećujemo da se taj trend održava, nažalost, ako pogledamo šta se dešavalo ove godine, na primer, u aprilu, kada smo bili svedoci masovnog razmeštanja ruskih snaga, možda najveći takav razvoj od Hladnog rata, u regionu, gde je ostalo dosta opreme“, rekao je Bogdan Auresku. Šef diplomatije u Bukureštu je upozorio da je to zabrinjavajuća stvar, koja treba da se tiče svih, a ne samo zemalja u regionu. On smatra da se američko vojno prisustvo u regionu, kako po broju vojnika tako i po opremi, mora povećati ne samo u Rumuniji i na južnom delu istočnog boka, jer je manje prisustvo u južnom delu istočnog i jače prisustvo u severnom delu istočnog boka.