EU i NATO osuđuju hibridne napade 17.11.2021

Belorusija je ponovo pod hitno stavljena na dnevnom redu Evropske unije, ovoga puta zbog krize migranata koji žele da stignu na teritoriji Unije prelazeći granice između Belorusije i Poljske. Politički analitičari smatraju da je situacija već prerasla u humanitarnu krizu, a angažovanje vojske sa obe strane poljsko-beloruske granice stvara opasne premise za oružane sukobe. U ovim uslovima, kažu stručnjaci, situacija se za sada neće olakšati, osim ako lider Minska, Aleksandar Lukašenko, ne popusti usled novih sankcija ili diplomatskih dogovora. U međuvremenu, i NATO i EU osudili su hibridni napad koji je pokrenuo režim beloruskog predsednika. Iako je organizovani transport migranata sa Bliskog istoka do beloruske granice sa Letonijom, Litvanijom i Poljskom počeo u leto ove godine, situacija je izmakla kontroli nakon što se migrantski tok koncentrisao na pravcu prema Poljskoj koji se graniči sa EU i NATO. Poljski vojnici su obučeni da štite istočnu granicu i došlo je do sukoba između njih i migranata, što je rezultiralo žrtvama. Dok Poljska nastavlja da zabranjuje migrantima ulazak na svoju teritoriju, beloruske vlasti, koje su im dozvolile da uđu i pređu zemlju, sada im ne dozvoljavaju povratak. U ovim okolnostima, Brisel je zatražio pristup granici za međunarodne humanitarne organizacije. Istovremeno, i EU i NATO su izrazili solidarnost sa Varšavom i najavljuju nove sektorske sankcije Belorusiji. Severnoatlantska alijansa izrazila je zabrinutost zbog strategije predsednika Aleksandra Lukašenka da ugrozi živote migranata. Sa svoje strane, lider Minska je dao uveravanja da želi da spreči da se aktuelna kriza na granici sa Poljskom, za koju se tereti da je orkestrirao, izrodi u konfrontaciju sa evropskim susedima. U međuvremenu,Evropska unija, koja je pre nekoliko godina već bila destabilizovana neviđenim prilivom migranata, najavila je u Briselu raspoređivanje zajedničkih vojnih snaga za brze intervencije do 5.000 vojnika. Reč je o projektu Strateški kompas“, namenjen jačanju evropske odbrambene politike. Projekat bi mogao da bude završen do 2025. i da obezbedi sposobnost EU da odgovori, bez oslanjanja na SAD, na neposredne pretnje i da brzo interveniše u kriznim situacijama, kao što je sadašnja na svojoj granici, ili da preduzme misije spasavanja i evakuacije. Najnoviji podaci koje je objavila Evropska agencija za graničnu policiju i obalsku stražu (Fronteks) pokazuju da se EU i dalje suočava sa velikim brojem ilegalnih prelazaka svojih granica. U prvih devet meseci ove godine bilo je skoro 134 hiljade ovakvih pokušaja, odnosno 47 odsto više nego 2019, pre pandemije. Postoji šest ruta kojima migranti i izbeglice pokušavaju da stignu do EU, a najprometniji je centralni Mediteran.

Daniela Budu, 17.11.2021, 12:01

Belorusija je ponovo pod hitno stavljena na dnevnom redu Evropske unije, ovoga puta zbog krize migranata koji žele da stignu na teritoriji Unije prelazeći granice između Belorusije i Poljske. Politički analitičari smatraju da je situacija već prerasla u humanitarnu krizu, a angažovanje vojske sa obe strane poljsko-beloruske granice stvara opasne premise za oružane sukobe. U ovim uslovima, kažu stručnjaci, situacija se za sada neće olakšati, osim ako lider Minska, Aleksandar Lukašenko, ne popusti usled novih sankcija ili diplomatskih dogovora. U međuvremenu, i NATO i EU osudili su hibridni napad koji je pokrenuo režim beloruskog predsednika. Iako je organizovani transport migranata sa Bliskog istoka do beloruske granice sa Letonijom, Litvanijom i Poljskom počeo u leto ove godine, situacija je izmakla kontroli nakon što se migrantski tok koncentrisao na pravcu prema Poljskoj koji se graniči sa EU i NATO. Poljski vojnici su obučeni da štite istočnu granicu i došlo je do sukoba između njih i migranata, što je rezultiralo žrtvama. Dok Poljska nastavlja da zabranjuje migrantima ulazak na svoju teritoriju, beloruske vlasti, koje su im dozvolile da uđu i pređu zemlju, sada im ne dozvoljavaju povratak. U ovim okolnostima, Brisel je zatražio pristup granici za međunarodne humanitarne organizacije. Istovremeno, i EU i NATO su izrazili solidarnost sa Varšavom i najavljuju nove sektorske sankcije Belorusiji. Severnoatlantska alijansa izrazila je zabrinutost zbog strategije predsednika Aleksandra Lukašenka da ugrozi živote migranata. Sa svoje strane, lider Minska je dao uveravanja da želi da spreči da se aktuelna kriza na granici sa Poljskom, za koju se tereti da je orkestrirao, izrodi u konfrontaciju sa evropskim susedima. U međuvremenu,Evropska unija, koja je pre nekoliko godina već bila destabilizovana neviđenim prilivom migranata, najavila je u Briselu raspoređivanje zajedničkih vojnih snaga za brze intervencije do 5.000 vojnika. Reč je o projektu Strateški kompas“, namenjen jačanju evropske odbrambene politike. Projekat bi mogao da bude završen do 2025. i da obezbedi sposobnost EU da odgovori, bez oslanjanja na SAD, na neposredne pretnje i da brzo interveniše u kriznim situacijama, kao što je sadašnja na svojoj granici, ili da preduzme misije spasavanja i evakuacije. Najnoviji podaci koje je objavila Evropska agencija za graničnu policiju i obalsku stražu (Fronteks) pokazuju da se EU i dalje suočava sa velikim brojem ilegalnih prelazaka svojih granica. U prvih devet meseci ove godine bilo je skoro 134 hiljade ovakvih pokušaja, odnosno 47 odsto više nego 2019, pre pandemije. Postoji šest ruta kojima migranti i izbeglice pokušavaju da stignu do EU, a najprometniji je centralni Mediteran.