Promena zakonodavstva o ekologiji

Na predlog Ministarstva za životnu sredinu, vode i šume, Izvršna vlast iz Bukurešta, usvojila je hitnu uredbu o nekim merama za poboljšanje upravljanja otpadom. Jedna od osnovnih odredbi ovog normativnog akta odnosi se na smatranjem krivičnim delom ona dela koja značajno utiču na životnu sredinu, kvalitet vazduha i zdravlje stanovništva. Dakle, kada ova uredba bude objavljena u Službenom glasniku, spaljivanje ili zakopavanje otpada predstavlja krivično delo i biće kažnjivo zatvorom od tri do pet godina. Pored toga, zakonom je definisan akt napuštanja otpada, a za nepoštovanje ove odredbe postoje sankcije u vidu novčanih kazni kako za fizička tako i za pravna lica ali koja nije pravilno primenjena zbog nepostojanja jasne regulative o tom postupku. Rasprava o krivičnom gonjenju ovih dela nije nova, kaže Tančos Barna, ministar životne sredine, voda i šuma – od početka mandata smatrali smo da za one koji su krivi za takva dela nije dovoljna novčana kazna i oni moraju krivično da odgovaraju. Fenomen spaljivanja otpada postaje sve češći i nadležnim organima za sprovođenje zakona potrebna su moćna oruđa za borbu protiv ove pojave, objasnio je on, napominjući da od sada tužilaštva, policija i Nacionalna Agencija za zaštitu životne sredine imaju zakonski okvir na raspolaganju da zaustave mafiju nelegalnog spaljivanja otpada u Rumuniji. Zabranjeno je bilo i paljenje strništa, tresetišta, šumske stelje (n.r – sloj odumrloglišća i drugih biljnih i životinjskih ostataka koji pokrivaju zemljište u šumi), trske, žbunja ili travnate vegetacije. Za takva dela predviđene kazne iznose između 1400 evra i 3000 evra za fizička lica i oko 20.000 evra za pravna lica. Iste sankcije važe i za vlasnike zemljišta koji ne preduzmu mere za sprečavanje spaljivanja otpada. Druga važna odredba hitne uredbe definiše pravni okvir putem kojeg javne vlasti mogu vršiti eksproprijaciju zemljišta potrebnog za integrisano upravljanje otpadom. Ova zakonska izmena pojednostavljuje eksproprijaciju zemljišta neophodnog za razvoj integrisanog sistema putem kog će se vršiti upravljanje otpadom, za koje Rumunija dobija evropsko finansiranje. Time su regulisani postupci eksproprijacije za javno-korisne svrhe. Na kraju, normativni akt koji je usvojila Izvršna vlast takođe ima za cilj da reguliše aktivnosti upravljanja otpadom na nivou Bukurešta, koji se suočava sa komplikovanom situacijom uzrokovanom nedostatkom infrastrukture za tretman otpada i kapaciteta za odlaganje.

Corina Cristea, 07.04.2022, 16:11

Na predlog Ministarstva za životnu sredinu, vode i šume, Izvršna vlast iz Bukurešta, usvojila je hitnu uredbu o nekim merama za poboljšanje upravljanja otpadom. Jedna od osnovnih odredbi ovog normativnog akta odnosi se na smatranjem krivičnim delom ona dela koja značajno utiču na životnu sredinu, kvalitet vazduha i zdravlje stanovništva. Dakle, kada ova uredba bude objavljena u Službenom glasniku, spaljivanje ili zakopavanje otpada predstavlja krivično delo i biće kažnjivo zatvorom od tri do pet godina. Pored toga, zakonom je definisan akt napuštanja otpada, a za nepoštovanje ove odredbe postoje sankcije u vidu novčanih kazni kako za fizička tako i za pravna lica ali koja nije pravilno primenjena zbog nepostojanja jasne regulative o tom postupku. Rasprava o krivičnom gonjenju ovih dela nije nova, kaže Tančos Barna, ministar životne sredine, voda i šuma – od početka mandata smatrali smo da za one koji su krivi za takva dela nije dovoljna novčana kazna i oni moraju krivično da odgovaraju. Fenomen spaljivanja otpada postaje sve češći i nadležnim organima za sprovođenje zakona potrebna su moćna oruđa za borbu protiv ove pojave, objasnio je on, napominjući da od sada tužilaštva, policija i Nacionalna Agencija za zaštitu životne sredine imaju zakonski okvir na raspolaganju da zaustave mafiju nelegalnog spaljivanja otpada u Rumuniji. Zabranjeno je bilo i paljenje strništa, tresetišta, šumske stelje (n.r – sloj odumrloglišća i drugih biljnih i životinjskih ostataka koji pokrivaju zemljište u šumi), trske, žbunja ili travnate vegetacije. Za takva dela predviđene kazne iznose između 1400 evra i 3000 evra za fizička lica i oko 20.000 evra za pravna lica. Iste sankcije važe i za vlasnike zemljišta koji ne preduzmu mere za sprečavanje spaljivanja otpada. Druga važna odredba hitne uredbe definiše pravni okvir putem kojeg javne vlasti mogu vršiti eksproprijaciju zemljišta potrebnog za integrisano upravljanje otpadom. Ova zakonska izmena pojednostavljuje eksproprijaciju zemljišta neophodnog za razvoj integrisanog sistema putem kog će se vršiti upravljanje otpadom, za koje Rumunija dobija evropsko finansiranje. Time su regulisani postupci eksproprijacije za javno-korisne svrhe. Na kraju, normativni akt koji je usvojila Izvršna vlast takođe ima za cilj da reguliše aktivnosti upravljanja otpadom na nivou Bukurešta, koji se suočava sa komplikovanom situacijom uzrokovanom nedostatkom infrastrukture za tretman otpada i kapaciteta za odlaganje.