Rekordna inflacija u Rumuniji
Nakon što su zemlje širom sveta prošlog meseca objavile izuzetno visoku inflaciju, i Rumunija se suočava sa najvišom godišnjom stopom inflacije u poslednjih 18 godina – skoro 14 %, što je znatno iznad onoga što je Centralna banka predvidela.U aprilu su, u odnosu na isti mesec prošle godine, poskupeli prirodni gas za više od 85%, krompir i jestivo ulje za oko 40 %, ali i gorivo za više od 35 %. Povećanje od oko 20 % zabeleženo je u slučaju toplotne energije, električne energije, vazdušnog saobraćaja, poštanskih i vodovodnih usluga i kanalizacije. Zabeleženo je i povećanje cene povrća i povrća u konzervi, za mlinske i pekarske proizvode, uključujući hleb, što je značajno smanjilo kupovnu moć Rumuna. Prema podacima Nacionalnog instituta za statistiku, u poslednjih godinu dana nijedan proizvod iz potrošačke korpe koji se koristi za obračun inflacije nije pojeftinio. Samo su cene železničkog prevoza i telefonskih usluga ostale na približno istom nivou. Narodna banka procenjuje da će inflacija nastaviti da raste iznad prognoziranog praga i da će inflacija u prvoj polovini sledeće godine biti dvocifrena, a da će se tek u drugoj polovini 2023. vratiti na vrednosti ispod 10%. Da bi pomogla privredi Rumunije, Centralna banka je podigla kamatnu stopu monetarne politike, prema kojoj se određuju i kamatne stope na kredite i kamate na međubankarsko kreditiranje. Prema Narodnoj banci Rumunije, cene energenata se ne mogu pobediti nikakvom monetarnom politikom, ali uticaji ovih cena na opštu sliku mogu biti pogođeni monetarnom politikom“. Poslovno okruženje smatra glavnom opasnošću, u ovom trenutku, za rumunsku privredu visoku inflaciju, u kontekstu eksplozije cena svih proizvoda i usluga. Očekuje se da će razlozi za ovakav razvoj događaja i dalje postojati, kažu stručnjaci, koji procenjuju da će situacija potrajati najmanje do leta. Oni smatraju da će se vidljiviji efekti rasta cena na ponašanje rumunskih potrošača pojaviti u drugoj polovini ove godine, jer će, nažalost, potrošačke cene nastaviti da rastu, uključujući i nastali pritisak negativnih ekonomskih efekata izazvanih ratom u Ukrajini i uvedene sankcije protiv Rusije. U tom kontekstu, vlada u Bukureštu traži rešenja za ublažavanje pritiska na stanovništvo i već je odobrila dve mere koje su uključene u paket Podrška za Rumuniji“. Prva mera je socijalni vaučer u vrednosti od 50 evra koji će se dodeljiti svaka dva meseca osobama sa niskim primanjima, a druga mera se odnosi na prilagođavanje cena za gradilišta koja su otvorena u Rumuniji iz evropskih fondova. Pored toga, vlada razmatra hitnu uredbu koja će omogućiti Savetu za zaštitu konkurencije i zaštite potrošača da brže interveniše kada dođe do neopravdanog povećanja cena, kao što su vlasti utvrdile da se dododilo u poslednjem periodu.
Daniela Budu, 12.05.2022, 16:01
Nakon što su zemlje širom sveta prošlog meseca objavile izuzetno visoku inflaciju, i Rumunija se suočava sa najvišom godišnjom stopom inflacije u poslednjih 18 godina – skoro 14 %, što je znatno iznad onoga što je Centralna banka predvidela.U aprilu su, u odnosu na isti mesec prošle godine, poskupeli prirodni gas za više od 85%, krompir i jestivo ulje za oko 40 %, ali i gorivo za više od 35 %. Povećanje od oko 20 % zabeleženo je u slučaju toplotne energije, električne energije, vazdušnog saobraćaja, poštanskih i vodovodnih usluga i kanalizacije. Zabeleženo je i povećanje cene povrća i povrća u konzervi, za mlinske i pekarske proizvode, uključujući hleb, što je značajno smanjilo kupovnu moć Rumuna. Prema podacima Nacionalnog instituta za statistiku, u poslednjih godinu dana nijedan proizvod iz potrošačke korpe koji se koristi za obračun inflacije nije pojeftinio. Samo su cene železničkog prevoza i telefonskih usluga ostale na približno istom nivou. Narodna banka procenjuje da će inflacija nastaviti da raste iznad prognoziranog praga i da će inflacija u prvoj polovini sledeće godine biti dvocifrena, a da će se tek u drugoj polovini 2023. vratiti na vrednosti ispod 10%. Da bi pomogla privredi Rumunije, Centralna banka je podigla kamatnu stopu monetarne politike, prema kojoj se određuju i kamatne stope na kredite i kamate na međubankarsko kreditiranje. Prema Narodnoj banci Rumunije, cene energenata se ne mogu pobediti nikakvom monetarnom politikom, ali uticaji ovih cena na opštu sliku mogu biti pogođeni monetarnom politikom“. Poslovno okruženje smatra glavnom opasnošću, u ovom trenutku, za rumunsku privredu visoku inflaciju, u kontekstu eksplozije cena svih proizvoda i usluga. Očekuje se da će razlozi za ovakav razvoj događaja i dalje postojati, kažu stručnjaci, koji procenjuju da će situacija potrajati najmanje do leta. Oni smatraju da će se vidljiviji efekti rasta cena na ponašanje rumunskih potrošača pojaviti u drugoj polovini ove godine, jer će, nažalost, potrošačke cene nastaviti da rastu, uključujući i nastali pritisak negativnih ekonomskih efekata izazvanih ratom u Ukrajini i uvedene sankcije protiv Rusije. U tom kontekstu, vlada u Bukureštu traži rešenja za ublažavanje pritiska na stanovništvo i već je odobrila dve mere koje su uključene u paket Podrška za Rumuniji“. Prva mera je socijalni vaučer u vrednosti od 50 evra koji će se dodeljiti svaka dva meseca osobama sa niskim primanjima, a druga mera se odnosi na prilagođavanje cena za gradilišta koja su otvorena u Rumuniji iz evropskih fondova. Pored toga, vlada razmatra hitnu uredbu koja će omogućiti Savetu za zaštitu konkurencije i zaštite potrošača da brže interveniše kada dođe do neopravdanog povećanja cena, kao što su vlasti utvrdile da se dododilo u poslednjem periodu.
