Posledice rata u Ukrajini

Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj ,upozorava da će rat u Ukrajini i inflacija, ove godine, imati, negativane posledice, na porast svetske ekonomije, a ovaj trend će se produžiti i na sledeću godinu. U svom poslednjem izveštaju u pogledu perspektiva svetske ekonomije, Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj ne isključuje pogoršanje situacije, kao i pojavu drugih šokova koji bi poremetili ekonomski poredak. Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj koja okuplja 38 ekonomski i privredno razvijenih zemalja iz celog sveta, odložila je, zbog agresije Rusije na Ukrajinu 24. februara 2022.godine, objavljivanje godišnjeg izveštaja o ekonomskim prognozama, koji obično objavljuje u martu.. Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj prognozira porast svetske ekonomije od 3% u poređenju sa 4,5 % u prethodnoj prognozi. Sledeće godine se očekuje da će se ekonomski rast sa 3,2 % smanjiti na 2,8%. Istovremeno, inflacija će bitno uticati na ekonomiju i kupovnu moć stanovništva, jer se očekuje da će dostići 8,5% na globalnom nivou, što je duplo više od prethodnih procena. Humanitarna kriza se odvija pred našim očima, ostavljajući hiljade mrtvih, prisiljavajući milione izbeglica da napuste svoje domove i ugrožavajući ekonomski oporavak na koji smo svi čekali posle dve godine pandemije, navodi se u izveštaju. Najveći uticaj Rusije i Ukrajine na svetsku ekonomiju je posledica njihove uloge dobavljača sirovina na nekoliko tržišta. Rusija i Ukrajina, zajedno čine skoro 30% svetskog izvoza pšenice, 15% kukuruza, 20% poljoprivrednog đubriva, minerala i prirodnog gasa i 11 % izvoza nafte. Zatim, globalni lanci snabdevanja zavise od ruskog i ukrajinskog izvoza retkih metala i gasova. Cene svih ovih sirovina su porasle nakon izbijanja rata u Ukrajini, sa ozbiljnim posledicama po privrede mnogih zemalja. Zaustavljanje izvoza pšenice moglo bi dovesti do ozbiljne nestašice hrane koja bi, u nekim zemljama u razvoju, vodila do pravih humanitarnih katastrofa. Pored toga, kriza đubriva za useve će rezultirati niskim prinosima, što će pogoršati krizu hrane. Zavisna u velikoj meri od masovnog ruskog gasa , Evropska Unija najteže će biti pogođena posledicama sukoba na njenim granicama. Prema izveštaju Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj, očekuje se da će evrozona porasti za 2,6% ove godine i za 1,6% u 2023, nakon što je prethodno prognozirala duplo. Iznenadni prekid u isporuci ruskog gasa Evropi, kontinuirani rast cena energije ili poremećaji u lancima snabdevanja mogli bi da imaju razorne posledice po ekonomiju u Evropi. Zaključak Izveštaja Organizacije za ekonomsku saradnju I razvoj ukazuje da bi “eksplozija“ inflacije mogala dovesti do naglog rasta kamatnih stopa u centralnim bankama, što bi dodatno ugrozilo već prisutninestabilni ekonomski oporavak.

Mihai Pelin, 09.06.2022, 15:25

Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj ,upozorava da će rat u Ukrajini i inflacija, ove godine, imati, negativane posledice, na porast svetske ekonomije, a ovaj trend će se produžiti i na sledeću godinu. U svom poslednjem izveštaju u pogledu perspektiva svetske ekonomije, Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj ne isključuje pogoršanje situacije, kao i pojavu drugih šokova koji bi poremetili ekonomski poredak. Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj koja okuplja 38 ekonomski i privredno razvijenih zemalja iz celog sveta, odložila je, zbog agresije Rusije na Ukrajinu 24. februara 2022.godine, objavljivanje godišnjeg izveštaja o ekonomskim prognozama, koji obično objavljuje u martu.. Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj prognozira porast svetske ekonomije od 3% u poređenju sa 4,5 % u prethodnoj prognozi. Sledeće godine se očekuje da će se ekonomski rast sa 3,2 % smanjiti na 2,8%. Istovremeno, inflacija će bitno uticati na ekonomiju i kupovnu moć stanovništva, jer se očekuje da će dostići 8,5% na globalnom nivou, što je duplo više od prethodnih procena. Humanitarna kriza se odvija pred našim očima, ostavljajući hiljade mrtvih, prisiljavajući milione izbeglica da napuste svoje domove i ugrožavajući ekonomski oporavak na koji smo svi čekali posle dve godine pandemije, navodi se u izveštaju. Najveći uticaj Rusije i Ukrajine na svetsku ekonomiju je posledica njihove uloge dobavljača sirovina na nekoliko tržišta. Rusija i Ukrajina, zajedno čine skoro 30% svetskog izvoza pšenice, 15% kukuruza, 20% poljoprivrednog đubriva, minerala i prirodnog gasa i 11 % izvoza nafte. Zatim, globalni lanci snabdevanja zavise od ruskog i ukrajinskog izvoza retkih metala i gasova. Cene svih ovih sirovina su porasle nakon izbijanja rata u Ukrajini, sa ozbiljnim posledicama po privrede mnogih zemalja. Zaustavljanje izvoza pšenice moglo bi dovesti do ozbiljne nestašice hrane koja bi, u nekim zemljama u razvoju, vodila do pravih humanitarnih katastrofa. Pored toga, kriza đubriva za useve će rezultirati niskim prinosima, što će pogoršati krizu hrane. Zavisna u velikoj meri od masovnog ruskog gasa , Evropska Unija najteže će biti pogođena posledicama sukoba na njenim granicama. Prema izveštaju Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj, očekuje se da će evrozona porasti za 2,6% ove godine i za 1,6% u 2023, nakon što je prethodno prognozirala duplo. Iznenadni prekid u isporuci ruskog gasa Evropi, kontinuirani rast cena energije ili poremećaji u lancima snabdevanja mogli bi da imaju razorne posledice po ekonomiju u Evropi. Zaključak Izveštaja Organizacije za ekonomsku saradnju I razvoj ukazuje da bi “eksplozija“ inflacije mogala dovesti do naglog rasta kamatnih stopa u centralnim bankama, što bi dodatno ugrozilo već prisutninestabilni ekonomski oporavak.