Reakcije Ministarstva inostranih poslova u Bukurestu na kontrverzne izjave
Rumunsko ministarstvo inostranih poslova reagovalo je na izjave predsednika Belorusije Aleksandra Lukašenka koji je izmedju ostalog rekao da ,,SAD guraju Evropu u vojno sučeljavanje sa Rusijom na teritoriji Ukrajine i da će i druge države, uključujući ovde Rumuniju, biti neposredno umešane“. Rumunska strana odlučno odbacuje neprihvatljive izjave koje samo podhranjuju retoriku zasnovanu na sili i pretnji silom u medjunarodnim odnosima“, navodi se u saopštenju Ministarstva inostranih poslova Rumunije. Bukurešt podseca na ulogu i medjunarodnu odgovornost Belorusije u svojstvu ruskog saučesnika u podržavanju vojne agresije na Ukrajinu“. Ministarstvo spoljnih poslova navodi da je Rumunija članica NATO-a, najjače alijanse u istoriji, i da uživa sve bezbednosne garancije koje proističu iz ovog svojstva. Predsednik Belorusije od 1994. godine Aleksnadar Lukašenko važi za poslednjeg evropskog diktatora. Beloruska opozicija boji se da bi Lukašenko mogao da prepusti deo nacionalne suverenosti Moskvi u zamenu za rusku zaštitu. Odnosi izmedju Rusije i Belorusije ojačani su posle odluke Moskve da bezuslovno podrži beloruskog lidera za vreme masovnih protesta posle njegovog ponovnog izbora za predsednika države 2020. godine. Bilateralna saradnja smatra se izlaskom iz tesnaca zapadnih sankcija. Ako izjave Lukašenka ne iznenadjuju više nikoga nedavne izjave profesora Andreja Marge, bivšef šefa rumunske diplomatije, o ratu u Ukrajini, u najmanju ruku zbunjuju. Ministarstvo inostranih poslova u Bukureštu smatra izjave Marge ,,neprihvatljivim“ i flagrantnom kontradikcijomm sa zvaničnim stavom Rumunije prema neleganoj, neopravdanoj i ničime izazvanoj agresiji na Ukrajinu kao i sa osnovnim principima medjunarodnog prava. Kontroverzna ličnost i zagovornik zapadnih vrednosti u vreme kada je obavljao državne dužnosti i kasnije dokazani informator komunističke političke policije, Marga je izjavio da se Ukrajina nalazi unutar ,,nebičnih granica“ i da treba da vrati teritorije Rusiji, Madjarskoj, Poljskoj i Rumuniji. Njegov stav dele i drugi krugovi koji nisu obavezno nacionalistički opredeljeni, ovi smatraju da je Ukrajina nasledila, bez njene krivice ali i bez skrupula, rumunske istočne teritorije aneksirane 1940. godine sovjetskim ultimatumom. Rumunsko javno mnjenje pravi medjutim razliku izmedju istorijskih trauma i geopolitičkih frustracija sa jedne strane i humanitarne krize u Ukrajini sa druge. Više od 2,3 miliona Ukrajiaca, posebno žena i dece, pronašlo je utočiste u Rumuniji sklanjajući se pred ruskim snagama. Ukrajinski azilanti u Rumuniji, njih oko 43 000, uživaju sva prava predvidjena rumunskim zakonima i sem toga rumunske vlasti odobrile su i više od 70 000 boravišnih dozvola.
Bogdan Matei, 19.09.2022, 11:07
Rumunsko ministarstvo inostranih poslova reagovalo je na izjave predsednika Belorusije Aleksandra Lukašenka koji je izmedju ostalog rekao da ,,SAD guraju Evropu u vojno sučeljavanje sa Rusijom na teritoriji Ukrajine i da će i druge države, uključujući ovde Rumuniju, biti neposredno umešane“. Rumunska strana odlučno odbacuje neprihvatljive izjave koje samo podhranjuju retoriku zasnovanu na sili i pretnji silom u medjunarodnim odnosima“, navodi se u saopštenju Ministarstva inostranih poslova Rumunije. Bukurešt podseca na ulogu i medjunarodnu odgovornost Belorusije u svojstvu ruskog saučesnika u podržavanju vojne agresije na Ukrajinu“. Ministarstvo spoljnih poslova navodi da je Rumunija članica NATO-a, najjače alijanse u istoriji, i da uživa sve bezbednosne garancije koje proističu iz ovog svojstva. Predsednik Belorusije od 1994. godine Aleksnadar Lukašenko važi za poslednjeg evropskog diktatora. Beloruska opozicija boji se da bi Lukašenko mogao da prepusti deo nacionalne suverenosti Moskvi u zamenu za rusku zaštitu. Odnosi izmedju Rusije i Belorusije ojačani su posle odluke Moskve da bezuslovno podrži beloruskog lidera za vreme masovnih protesta posle njegovog ponovnog izbora za predsednika države 2020. godine. Bilateralna saradnja smatra se izlaskom iz tesnaca zapadnih sankcija. Ako izjave Lukašenka ne iznenadjuju više nikoga nedavne izjave profesora Andreja Marge, bivšef šefa rumunske diplomatije, o ratu u Ukrajini, u najmanju ruku zbunjuju. Ministarstvo inostranih poslova u Bukureštu smatra izjave Marge ,,neprihvatljivim“ i flagrantnom kontradikcijomm sa zvaničnim stavom Rumunije prema neleganoj, neopravdanoj i ničime izazvanoj agresiji na Ukrajinu kao i sa osnovnim principima medjunarodnog prava. Kontroverzna ličnost i zagovornik zapadnih vrednosti u vreme kada je obavljao državne dužnosti i kasnije dokazani informator komunističke političke policije, Marga je izjavio da se Ukrajina nalazi unutar ,,nebičnih granica“ i da treba da vrati teritorije Rusiji, Madjarskoj, Poljskoj i Rumuniji. Njegov stav dele i drugi krugovi koji nisu obavezno nacionalistički opredeljeni, ovi smatraju da je Ukrajina nasledila, bez njene krivice ali i bez skrupula, rumunske istočne teritorije aneksirane 1940. godine sovjetskim ultimatumom. Rumunsko javno mnjenje pravi medjutim razliku izmedju istorijskih trauma i geopolitičkih frustracija sa jedne strane i humanitarne krize u Ukrajini sa druge. Više od 2,3 miliona Ukrajiaca, posebno žena i dece, pronašlo je utočiste u Rumuniji sklanjajući se pred ruskim snagama. Ukrajinski azilanti u Rumuniji, njih oko 43 000, uživaju sva prava predvidjena rumunskim zakonima i sem toga rumunske vlasti odobrile su i više od 70 000 boravišnih dozvola.
