Najveće hodočašće pravoslavaca u Rumuniji (10.10.2022)
Sve religije sveta – bilo da se radi o islamu, judaizmu, budizmu ili hinduizmu – imaju bar jedno veliko hodočašće. Što se tiče hrišćanstva, ono obiluje takvim verskim manifestacijama. Jerusalim, Rim, Santjago de Kompostela, Lurd ili Sveta Gora samo su neka od poznatih hodo;asnih mesta hrišćanskog sveta. U Rumuniji, koja je uglavnom pravoslavna, u oktobru otvara se godišnja sezona najvažnijih hodočašća, hodočašćem u Jašiju, u srcu Moldove. Megafenomen i verski i društveni, hodočašću prisustvuju stotine hiljada ljudi koji odlaze da se poklone relikvijaru sa moštima Svete Petke, zaštitnice ovog kraja u istočnoj Rumuniji. Ove godine revnost i radost vernog naroda su dvostruki. Dve godine, zbog pandemije, nisu smeli ili nisu hteli da putuju onoliko i koliko su želeli. Međutim, ove jeseni je prvi put posle dve godine da se hodočašće u Jašiju odvija u dobroj tradiciji pre pojave Kovid-a, zato je radost hodočasnika da učestvuju sve veća. Ako je u katoličkom hodočašću danak koji čovek odaje svetom geografski – vernici idu peške, u pravoslavlju hodočašća imaju i druge zajedničke karakteristike: ljudi stoje u red a kada stignu do moštiju Svete Petke, poklone se i celivaju mošti. Hodočasnici su svih uzrasta, ima muškaraca i žena, iz svih društvenih slojeva, najviše iz Rumunije, ali dolaze i iz inostranstva. Od idiličnog hodočasnika iz udaljenog sela do veoma sofisticiranog iz velikog grada, spektar učesnika je veoma širok. Za neke posmatrače ovog fenomena, hodočašća su anahronizmi postmodernističkog doba. Prema istraživačima u ovoj oblasti, uvek je postojala stigmatizacija hodočasnika i to se ne dešava samo u Rumuniji, niti samo u naše vreme. Međutim, treba napomenuti da su, u milenijumskoj istoriji rumunskog pravoslavlja, hodočašća u obliku dugog reda čekanja relativno skorašnja verska praksa. Hodočašća su se pojavila krajem 90-ih, posle pada komunizma, kada su ljudi umesto urušenog sistema osetili potrebu da stave nešto što bi dalo smisao i pravac njihovoj egzistenciji. Međutim, hodočašća su uspela da ispune ovu misiju sa velikim uspehom za mnoge građane ove zemlje. Posle hodočašća iz Jašija, koje će se završiti odmah posle 14. oktobra, uslediće još nekoliko u Bukureštu. Zatim, u manastiru Černika, blizu prestonice, u manastiru Nikula, u srcu Transilvanije, ili u Kurtea de Arđeša, na jugu Rumunije.
Roxana Vasile, 10.10.2022, 13:57
Sve religije sveta – bilo da se radi o islamu, judaizmu, budizmu ili hinduizmu – imaju bar jedno veliko hodočašće. Što se tiče hrišćanstva, ono obiluje takvim verskim manifestacijama. Jerusalim, Rim, Santjago de Kompostela, Lurd ili Sveta Gora samo su neka od poznatih hodo;asnih mesta hrišćanskog sveta. U Rumuniji, koja je uglavnom pravoslavna, u oktobru otvara se godišnja sezona najvažnijih hodočašća, hodočašćem u Jašiju, u srcu Moldove. Megafenomen i verski i društveni, hodočašću prisustvuju stotine hiljada ljudi koji odlaze da se poklone relikvijaru sa moštima Svete Petke, zaštitnice ovog kraja u istočnoj Rumuniji. Ove godine revnost i radost vernog naroda su dvostruki. Dve godine, zbog pandemije, nisu smeli ili nisu hteli da putuju onoliko i koliko su želeli. Međutim, ove jeseni je prvi put posle dve godine da se hodočašće u Jašiju odvija u dobroj tradiciji pre pojave Kovid-a, zato je radost hodočasnika da učestvuju sve veća. Ako je u katoličkom hodočašću danak koji čovek odaje svetom geografski – vernici idu peške, u pravoslavlju hodočašća imaju i druge zajedničke karakteristike: ljudi stoje u red a kada stignu do moštiju Svete Petke, poklone se i celivaju mošti. Hodočasnici su svih uzrasta, ima muškaraca i žena, iz svih društvenih slojeva, najviše iz Rumunije, ali dolaze i iz inostranstva. Od idiličnog hodočasnika iz udaljenog sela do veoma sofisticiranog iz velikog grada, spektar učesnika je veoma širok. Za neke posmatrače ovog fenomena, hodočašća su anahronizmi postmodernističkog doba. Prema istraživačima u ovoj oblasti, uvek je postojala stigmatizacija hodočasnika i to se ne dešava samo u Rumuniji, niti samo u naše vreme. Međutim, treba napomenuti da su, u milenijumskoj istoriji rumunskog pravoslavlja, hodočašća u obliku dugog reda čekanja relativno skorašnja verska praksa. Hodočašća su se pojavila krajem 90-ih, posle pada komunizma, kada su ljudi umesto urušenog sistema osetili potrebu da stave nešto što bi dalo smisao i pravac njihovoj egzistenciji. Međutim, hodočašća su uspela da ispune ovu misiju sa velikim uspehom za mnoge građane ove zemlje. Posle hodočašća iz Jašija, koje će se završiti odmah posle 14. oktobra, uslediće još nekoliko u Bukureštu. Zatim, u manastiru Černika, blizu prestonice, u manastiru Nikula, u srcu Transilvanije, ili u Kurtea de Arđeša, na jugu Rumunije.
