Rumunija na Samitu Frankofonije (21.11.2022)

Rumunska modernost je neraskidivo povezana sa Francuskom. Od sredine 19. veka, posle pola milenijuma turske dominacije, prozapadne elite iz rumunskih kneževina studirale su prevashodno u Parizu. Suštinska ličnost u geopolitici tog doba, car Napoleon III Bonaparta imao je važnu ulogu u Ujedinjenju Muntenije i Moldove 1859. Italijansko-francuski doktor Karol Davilja stigao je u Bukurešt 1853, kada je imao 25 godina, i zauvek ostao ovde, da, praktično, od nule izgradi rumunski sanitarni sistem, kako civilni tako i vojni. Francuska ekspediciona snaga koju je predvodio general Anri Bertlo borila se uz rumunsku vojsku u Prvom svetskom ratu, na kraju kojeg su pod vlast Bukurešta prešle sve pokrajine sa većinskim rumunskim stanovništvom koje su do tada bile deo susednih multinacionalnih imperija. Nakon što su 1944. godine sovjetske okupacione trupe nametnule Rumuniji marionetski komunistički režim, Francuska je postala mesto izgnanstva mnogih Rumuna koji su uspeli da pobegnu u slobodni svet. Zbog svega ovoga, pristupanje Rumunije frankofonskom pokretu, ubrzo nakon pada komunističke diktature 1989. godine, bio je apsolutno prirodan gest. U septembru 2006. Bukurešt je bio domaćin samita Frankofonije. Sada je učešće Rumunije na samitu Frankofonije, koji je održan pre neki dan u Tunisu, bilo usmereno na jačanje ekonomske i obrazovne saradnje sa drugim frankofonskim zemljama, a posebno sa onima u Africi. U intervjuu za Radio Rumuniju u Đerbi, predstavnik Rumunije na sastanku, državni sekretar u Ministarstvu spoljnih poslova Trajan Hristea, pomenuo je oblasti interesovanja Bukurešta: Najvažniji sektor u kojem možemo imati veliki uticaj to je pre svega oblast IT i sajber bezbednosti, dve vrhunske oblasti u kojima imamo izuzetne stručnjake u Rumuniji i gde su rumunske kompanije već prisutne na afričkom tržištu i gde je potencijal rasta mnogo veći nego što smo očekivali. Druga oblast je, naravno, industrija, izvoz automobila i komponenti za automobilsku industriju, gde bismo mogli da se vratimo posle perioda odsustva. Na kraju, ali ne i najmanje važno, prehrambeni proizvodi. To je kontinent sa veoma velikom budućnošću i mislim da bismo mogli da kapitalizujemo ne samo na transferu dobara, robe, usluga, već i da uključimo i činjenicu da ima mnogo studenata iz ovih zemalja, koji dolaze u Rumuniju da studiraju. Shodno tome, postoje neki finansijski transferi u Rumuniju iz ovih zemalja“. Na zahtev francuskog predsednika Emanuela Makrona, u završnoj deklaraciji Samita se pominje i ruska invazija na Ukrajinu, suseda Rumunije.

Bogdan Matei, 21.11.2022, 20:09

Rumunska modernost je neraskidivo povezana sa Francuskom. Od sredine 19. veka, posle pola milenijuma turske dominacije, prozapadne elite iz rumunskih kneževina studirale su prevashodno u Parizu. Suštinska ličnost u geopolitici tog doba, car Napoleon III Bonaparta imao je važnu ulogu u Ujedinjenju Muntenije i Moldove 1859. Italijansko-francuski doktor Karol Davilja stigao je u Bukurešt 1853, kada je imao 25 godina, i zauvek ostao ovde, da, praktično, od nule izgradi rumunski sanitarni sistem, kako civilni tako i vojni. Francuska ekspediciona snaga koju je predvodio general Anri Bertlo borila se uz rumunsku vojsku u Prvom svetskom ratu, na kraju kojeg su pod vlast Bukurešta prešle sve pokrajine sa većinskim rumunskim stanovništvom koje su do tada bile deo susednih multinacionalnih imperija. Nakon što su 1944. godine sovjetske okupacione trupe nametnule Rumuniji marionetski komunistički režim, Francuska je postala mesto izgnanstva mnogih Rumuna koji su uspeli da pobegnu u slobodni svet. Zbog svega ovoga, pristupanje Rumunije frankofonskom pokretu, ubrzo nakon pada komunističke diktature 1989. godine, bio je apsolutno prirodan gest. U septembru 2006. Bukurešt je bio domaćin samita Frankofonije. Sada je učešće Rumunije na samitu Frankofonije, koji je održan pre neki dan u Tunisu, bilo usmereno na jačanje ekonomske i obrazovne saradnje sa drugim frankofonskim zemljama, a posebno sa onima u Africi. U intervjuu za Radio Rumuniju u Đerbi, predstavnik Rumunije na sastanku, državni sekretar u Ministarstvu spoljnih poslova Trajan Hristea, pomenuo je oblasti interesovanja Bukurešta: Najvažniji sektor u kojem možemo imati veliki uticaj to je pre svega oblast IT i sajber bezbednosti, dve vrhunske oblasti u kojima imamo izuzetne stručnjake u Rumuniji i gde su rumunske kompanije već prisutne na afričkom tržištu i gde je potencijal rasta mnogo veći nego što smo očekivali. Druga oblast je, naravno, industrija, izvoz automobila i komponenti za automobilsku industriju, gde bismo mogli da se vratimo posle perioda odsustva. Na kraju, ali ne i najmanje važno, prehrambeni proizvodi. To je kontinent sa veoma velikom budućnošću i mislim da bismo mogli da kapitalizujemo ne samo na transferu dobara, robe, usluga, već i da uključimo i činjenicu da ima mnogo studenata iz ovih zemalja, koji dolaze u Rumuniju da studiraju. Shodno tome, postoje neki finansijski transferi u Rumuniju iz ovih zemalja“. Na zahtev francuskog predsednika Emanuela Makrona, u završnoj deklaraciji Samita se pominje i ruska invazija na Ukrajinu, suseda Rumunije.