Evropski novac za zelenu tranziciju (23.12.2022)
Evropska komisija je saopštila da je Fond za modernizaciju u drugoj godini rada uplatio ukupno 4,11 milijardi evra za podršku 61 projektu u osam zemalja korisnica. Najvažniji iznos, skoro trećinu od ukupnog iznosa, dobila je Rumunija, odnosno 1,39 milijardi evra. Projekat koji je dobio finansiranje u Rumuniji posvećen je izgradnji osam fotonaponskih parkova i dve elektrane, kao i modernizaciji elektroenergetskih mreža u zemlji. Fondove su dobile i Hrvatska, Češka, Estonija, Mađarska, Litvanija, Poljska i Slovačka. Prema Evropskoj komisiji Fond za modernizaciju ima za cilj da podrži zemlje EU sa nižim prihodima u njihovoj tranziciji na klimatsku neutralnost. Tako će projekti doprineti modernizaciji energetskih sistema, smanjenju emisije gasova staklene bašte u sektoru energetike, industrije, saobraćaja i poljoprivrede, kao i poboljšanju energetske efikasnosti. Podrška data ovim investicijama, najavljuje Komisija, pomoći će državama članicama korisnicama da ispune svoje klimatske i energetske ciljeve za 2030. i ubrzaju zelenu tranziciju EU. Prošle godine, fond je obezbedio skoro 900 miliona evra za osam zemalja korisnica i dopunjava druge evropske instrumente finansiranja, kao što su Koheziona politika i Fond za pravednu tranziciju. Fond za modernizaciju funkcioniše pod odgovornošću država članica korisnica, u bliskoj saradnji sa Evropskom komisijom i Evropskom investicionom bankom. Za sledeći ciklus plaćanja, države korisnice mogu da dostave svoje investicione predloge kako bi dobile potencijalnu podršku od Fonda za modernizaciju do 19. januara 2023. za neprioritetne predloge i do 16. februara 2023. za prioritetne predloge. Za Rumuniju će sledeće godine glavni izazov takođe biti vezan za apsorpciju evropskih fondova, uključujući i one iz Nacionalnog plana za oporavak i rezilijenciju, gde 41% od izdvojenih 29 milijardi evra ide za zelenu tranziciju. Predsednik Polsodavaca autohtonih investitora iz Rumunije, Kristijan Parvan, smatra da glavna briga i poslovnog okruženja i donosilaca odluka mora biti pristup evropskom novcu, ispunjavanjem prekretnica i ciljeva preuzetih Nacionalnim programom za oporavak i rezilijenciju i podnošenjem, odabirom i finansiranjem održivih projekata. Kristijan Parvan: ,,Poslovno okruženje pokušava da nastavi svoju misiju i, očigledno, da ostvari profit. Međutim, ona ima mnogo izazova, od energetskih izazova, radne snage, do toga da je za sada evropska ekonomska solidarnost samo želja i manje materijalizovana u nekim panevropskim projektima. Kristijan Parvan takođe kaže da čvrsta, koherentna i dobro ciljana politika može da odvede Rumuniju na drugi nivo razvoja.
Daniela Budu, 23.12.2022, 12:41
Evropska komisija je saopštila da je Fond za modernizaciju u drugoj godini rada uplatio ukupno 4,11 milijardi evra za podršku 61 projektu u osam zemalja korisnica. Najvažniji iznos, skoro trećinu od ukupnog iznosa, dobila je Rumunija, odnosno 1,39 milijardi evra. Projekat koji je dobio finansiranje u Rumuniji posvećen je izgradnji osam fotonaponskih parkova i dve elektrane, kao i modernizaciji elektroenergetskih mreža u zemlji. Fondove su dobile i Hrvatska, Češka, Estonija, Mađarska, Litvanija, Poljska i Slovačka. Prema Evropskoj komisiji Fond za modernizaciju ima za cilj da podrži zemlje EU sa nižim prihodima u njihovoj tranziciji na klimatsku neutralnost. Tako će projekti doprineti modernizaciji energetskih sistema, smanjenju emisije gasova staklene bašte u sektoru energetike, industrije, saobraćaja i poljoprivrede, kao i poboljšanju energetske efikasnosti. Podrška data ovim investicijama, najavljuje Komisija, pomoći će državama članicama korisnicama da ispune svoje klimatske i energetske ciljeve za 2030. i ubrzaju zelenu tranziciju EU. Prošle godine, fond je obezbedio skoro 900 miliona evra za osam zemalja korisnica i dopunjava druge evropske instrumente finansiranja, kao što su Koheziona politika i Fond za pravednu tranziciju. Fond za modernizaciju funkcioniše pod odgovornošću država članica korisnica, u bliskoj saradnji sa Evropskom komisijom i Evropskom investicionom bankom. Za sledeći ciklus plaćanja, države korisnice mogu da dostave svoje investicione predloge kako bi dobile potencijalnu podršku od Fonda za modernizaciju do 19. januara 2023. za neprioritetne predloge i do 16. februara 2023. za prioritetne predloge. Za Rumuniju će sledeće godine glavni izazov takođe biti vezan za apsorpciju evropskih fondova, uključujući i one iz Nacionalnog plana za oporavak i rezilijenciju, gde 41% od izdvojenih 29 milijardi evra ide za zelenu tranziciju. Predsednik Polsodavaca autohtonih investitora iz Rumunije, Kristijan Parvan, smatra da glavna briga i poslovnog okruženja i donosilaca odluka mora biti pristup evropskom novcu, ispunjavanjem prekretnica i ciljeva preuzetih Nacionalnim programom za oporavak i rezilijenciju i podnošenjem, odabirom i finansiranjem održivih projekata. Kristijan Parvan: ,,Poslovno okruženje pokušava da nastavi svoju misiju i, očigledno, da ostvari profit. Međutim, ona ima mnogo izazova, od energetskih izazova, radne snage, do toga da je za sada evropska ekonomska solidarnost samo želja i manje materijalizovana u nekim panevropskim projektima. Kristijan Parvan takođe kaže da čvrsta, koherentna i dobro ciljana politika može da odvede Rumuniju na drugi nivo razvoja.
