Rumunsko-ukrajinske diskusije 12.01.2023
Leyla Cheamil, 12.01.2023, 11:35
Novi zakon o manjinama u susednoj Ukrajini koji ograničava prava Rumuna bio je predmet telefonskog razgovora u sredu između šefa diplomatije iz Bukurešta Bogdana Aureskua i njegovog kolege iz Kijeva Dmitra Kulebe. Konstruktivni dijalog je bio nastavak telefonskog razgovora 4. januara između šefa države Rumunije Klausa Johanisa i šefa Ukrajine Volodimira Zelenskog, tokom kojeg je dogovoreno da ministri spoljnih poslova dve zemlje razgovaraju kako bi pronašli rešenja za probleme koje je nagovestila Rumunija u vezi sa Zakonom o nacionalnim manjinama u Ukrajini, dokument koji je nedavno usvojen i objavljen u Kijevu.
Zakon je izazvao nezadovoljstvo Bukurešta, prema kojem postoje odredbe sa negativnim posledicama, pozivajući se na evropske standarde. U stvari, Bukurešt je već dugo zabrinut načinom na koji se Kijev odnosi prema manjinama. Nakon usvajanja dokumenta, Ministarstvo spoljnih poslova Rumunije ocenilo je za žaljenje“ činjenicu da je zakon usvojen bez novih konsultacija Venecijanske komisije, čije bi mišljenje svakako doprinelo da se obezbedi sveobuhvatan i jasan tekst iz perspektive evropskih pravnih standarda u ovoj materiji, uključujući kroz proveru način na koji se njene prethodne preporuke odražavaju u normativnom aktu“.
Ministarstvo spoljnih poslova je tada izrazilo žaljenje što je zakon usvojen mimo adekvatnih konsultacija sa predstavnicima rumunske zajednice u Ukrajini. Čak i ako zakon predstavlja unapređenu varijantu u odnosu na prethodne projekte koje je analizirao parlament u Kijevu, on ne garantuje, između ostalog, pravo rumunske manjine na obrazovanje na maternjem jeziku, navodi diplomatija iz Bukurešta.
Rumunska strana je krajem prošle godine poslala spisak odredbi zakona za koje smatra da negativno utiču na Rumune iz susedne zemlje. Dakle, i dalje nije jasno definisana konkretna primena jezika manjine u administraciji, u područjima na kojima tradicionalno žive pripadnici nacionalnih manjina, tvrdi Rumunija.Takođe nema odredbe o upotrebi maternjeg jezika u odnosu sa sudskom vlašću.
Bukurešt navodi da postoje nepoznanice koje se odnose na aktivnosti građanskih udruženja nacionalnih manjina, a pravo na ispoljavanje religije ili vere, nije u zasebnoj odredbi, vec je ukljuceno u član koji se odnosi na pravo na slobodu izražavanja. Drugi problem je, smatraju rumunske vlasti, nedostatak sredstava za reprezentativna udruženja nacionalnih manjina, jer je zakonom predviđena samo mogućnost konkretnog finansiranja na osnovu projekata u okviru budžeta koji se godišnje izdvaja za ovu namenu.
