Nova vlada u Kišinjevu (17.02.2023)

Daleko od toga da je šampion političke stabilnosti, Republika Moldavija je stigla do svog sedamnaestog premijera za 32 godine nezavisnosti, što znači u proseku dve godine za jednog šefa vlade. Proglašeni desničarskim ili levičarskim, proruskim ili prozapadnim, premijeri iz Kišinjeva nisu ostavili trajni trag u istoriji republike. U četvrtak je došao red na bivšeg ministra unutrašnjih poslova i savetnika predsednika za bezbednost Dorina Rećeanua da preuzme funkciju premijera, koja je upražnjena posle ostavke, prošle nedelje, Natalije Gavrilice. Ona je bila na čelu vlade od 6. avgusta 2021, nakon što je predsednička partija Akcija i solidarnost (PAS) kategorično pobedila na vanrednim parlamentarnim izborima, osvojivši 63 od 101 poslaničkog mandata. Povodom najavljivanja ostavke, Gavrilica je izjavila da republika ulazi u novu fazu, u kojoj će bezbednost biti prioritet. Takođe, glasovima PAS-a, postavljena je Receanova vlada, čiji se sastav veoma malo razlikuje od tima Gavrilce. Dopisnici Radija Rumunija u Kišinjevu napominju da je promenjeno rukovodstvo samo u četiri ministarstva. Stil upravljanja će se verovatno promeniti, od prilično nežnog i sporog nastupa Natalije Gavrilica do energične i čvrste politike, kako je percipiran Rećanu u javnosti. Politički analitičari iz Kišinjeva pišu da, pored izjava, postoje indicije da su pravi uzroci smene premijera vezani za sporost reformi koje je sprovela Gavrilica i unutrašnje tenzije unutar Vlade. Program vlade zasnovan je na viziji razvoja predsednice Republike Moldavije Maje Sandu i Partije akcije i solidarnosti, uz promene u skladu sa stvarnošću. Danas se suočavamo sa problemima kao što su visoka inflacija, rat u susednoj Ukrajini, povećanje cena energenata, rekao je Rećeanu u obraćanju poslanicima na inauguraciji. Novi premijer je takođe obećao da će poboljšati efikasnost i uvesti red u javnim institucijama, pojednostaviće pristup poslovnih krugova finansijskim sredstvima i naglasio je da je potrebna efikasnija borba protiv korupcije. Drugi prioriteti nove vlade su integracija u Evropsku uniju i ekonomski razvoj. Što se tiče spoljne politike, novi premijer namerava da se fokusira na ispunjavanje zahteva Brisela, podnetih Kišinjevu nakon što je prošle godine dobio status kandidata za pridruživanje Uniji. Posebna pažnja, pišu međunarodne novinske agencije, posvećena je i odnosima sa susednom Rumunijom, koji bi trebalo da budu strateški i privilegovani. Takođe se ističe potreba produbljivanja odnosa sa SAD i drugim zapadnim donatorima, čija je podrška od vitalnog značaja za jednu od najsiromašnijih država u Evropi.

Bogdan Matei, 17.02.2023, 13:09

Daleko od toga da je šampion političke stabilnosti, Republika Moldavija je stigla do svog sedamnaestog premijera za 32 godine nezavisnosti, što znači u proseku dve godine za jednog šefa vlade. Proglašeni desničarskim ili levičarskim, proruskim ili prozapadnim, premijeri iz Kišinjeva nisu ostavili trajni trag u istoriji republike. U četvrtak je došao red na bivšeg ministra unutrašnjih poslova i savetnika predsednika za bezbednost Dorina Rećeanua da preuzme funkciju premijera, koja je upražnjena posle ostavke, prošle nedelje, Natalije Gavrilice. Ona je bila na čelu vlade od 6. avgusta 2021, nakon što je predsednička partija Akcija i solidarnost (PAS) kategorično pobedila na vanrednim parlamentarnim izborima, osvojivši 63 od 101 poslaničkog mandata. Povodom najavljivanja ostavke, Gavrilica je izjavila da republika ulazi u novu fazu, u kojoj će bezbednost biti prioritet. Takođe, glasovima PAS-a, postavljena je Receanova vlada, čiji se sastav veoma malo razlikuje od tima Gavrilce. Dopisnici Radija Rumunija u Kišinjevu napominju da je promenjeno rukovodstvo samo u četiri ministarstva. Stil upravljanja će se verovatno promeniti, od prilično nežnog i sporog nastupa Natalije Gavrilica do energične i čvrste politike, kako je percipiran Rećanu u javnosti. Politički analitičari iz Kišinjeva pišu da, pored izjava, postoje indicije da su pravi uzroci smene premijera vezani za sporost reformi koje je sprovela Gavrilica i unutrašnje tenzije unutar Vlade. Program vlade zasnovan je na viziji razvoja predsednice Republike Moldavije Maje Sandu i Partije akcije i solidarnosti, uz promene u skladu sa stvarnošću. Danas se suočavamo sa problemima kao što su visoka inflacija, rat u susednoj Ukrajini, povećanje cena energenata, rekao je Rećeanu u obraćanju poslanicima na inauguraciji. Novi premijer je takođe obećao da će poboljšati efikasnost i uvesti red u javnim institucijama, pojednostaviće pristup poslovnih krugova finansijskim sredstvima i naglasio je da je potrebna efikasnija borba protiv korupcije. Drugi prioriteti nove vlade su integracija u Evropsku uniju i ekonomski razvoj. Što se tiče spoljne politike, novi premijer namerava da se fokusira na ispunjavanje zahteva Brisela, podnetih Kišinjevu nakon što je prošle godine dobio status kandidata za pridruživanje Uniji. Posebna pažnja, pišu međunarodne novinske agencije, posvećena je i odnosima sa susednom Rumunijom, koji bi trebalo da budu strateški i privilegovani. Takođe se ističe potreba produbljivanja odnosa sa SAD i drugim zapadnim donatorima, čija je podrška od vitalnog značaja za jednu od najsiromašnijih država u Evropi.