Inflacija u porastu
U novembru 2022. godine godišnja stopa inflacije u Rumuniji dostigla je 16,8%. Cifre su premašile prognozu inflacije za kraj godine koju je objavio guverner Narodne banke Mugur Isaresku — 16,3%. Ovo je bila i najviša stopa inflacije u poslednje dve decenije: 2002. godine godišnja inflacija je bila 22,5%, da bi od 2005. do prošle godine ostala jednocifrena. Početak godine najavio je blago popuštanje inflacije, da bi prošlog meseca godišnja stopa ponovo porasla, u odnosu na januar, na 15,52% sa 15,07%, naročito zbog rasta cena prehrambenih proizvoda i usluga. Podaci koje je u ponedeljak objavio Nacionalni Institut za Statistiku pokazuju da su osnovni proizvodi pretrpeli najznačajnije poskupljenje u prvim mesecima ove godine, ali stručnjaci kažu da to ne bi trebalo da promeni prognozu Rumunske Narodne Banke da će inflacija ponovo pasti na jednocifren broj do kraja 2023. godine.
Bogdan Matei, 14.03.2023, 11:05
U novembru 2022. godine godišnja stopa inflacije u Rumuniji dostigla je 16,8%. Cifre su premašile prognozu inflacije za kraj godine koju je objavio guverner Narodne banke Mugur Isaresku — 16,3%. Ovo je bila i najviša stopa inflacije u poslednje dve decenije: 2002. godine godišnja inflacija je bila 22,5%, da bi od 2005. do prošle godine ostala jednocifrena. Početak godine najavio je blago popuštanje inflacije, da bi prošlog meseca godišnja stopa ponovo porasla, u odnosu na januar, na 15,52% sa 15,07%, naročito zbog rasta cena prehrambenih proizvoda i usluga. Podaci koje je u ponedeljak objavio Nacionalni Institut za Statistiku pokazuju da su osnovni proizvodi pretrpeli najznačajnije poskupljenje u prvim mesecima ove godine, ali stručnjaci kažu da to ne bi trebalo da promeni prognozu Rumunske Narodne Banke da će inflacija ponovo pasti na jednocifren broj do kraja 2023. godine.
U februaru su najviše porasle cene prehrambene robe, za skoro 3,4%, i usluge, za oko 2,5%, dok su tarife neprehrambenih proizvoda blago niže, u proseku za oko 0,5%. Značajan rast prošlog meseca zabeležen je kod povrća i konzerviranog povrća, za 6,35%, zatim sveže voće za skoro 4,9% i usluge proizvodnje i popravke odeće i obuće za preko 3,5%. Poskupljenja između 2% i 3% zabeležena su i za svežu ribu, sireve, higijenske i kozmetičke artikle i za kategoriju neprehrambenih proizvoda. Relevantnije smanjenje zabeležile su usluge vazdušnog saobraćaja, sa preko 12%, jestivo ulje i električna i toplotna energija, sa padom od preko 1% u proseku. Prognoze su upućivale na nastavak trenda smanjenja poskupljenja, ali nezavisni analitičari kažu da ovaj proces nije linearan.
Potpuno ista situacija je zabeležena i u drugim zemljama Evropske Unije, gde je inflacija u februaru bila viša od januarske. Dezinflatorni proces se, kažu stručnjaci, nastavlja, ali neće biti linearan, sa stalnim opadanjem iz meseca u mesec. Ideju je, za Radio Rumunija, podelio savetnik guvernera Isareskua, finansijski analitičar Adrijan Vasilesku. U međuvremenu, takođe prema podacima Nacionalnog Instituta za Statistiku, deficit trgovinskog bilansa Rumunije u januaru 2023. godine je iznosio 2,338 milijardi evra, što je za 203,4 miliona evra (+9,5%) više od onog u januaru 2022. godine. Povećanje je delimično uslovljeno veoma visokim nivoom inflacije, koji je povećao vrednost uvoza, ali glavni uzrok ostaje činjenica da domaća proizvodnja ne može da pokrije domaću potražnju, čak ni u tradicionalnim sektorima, kao što su poljoprivredno-prehrambena industrija, hemijska industrija ili automobilska industrija. Stručnjaci kažu da rumunska država treba brzo da osmisli mere, kako se ova situacija ne bi pogoršala.
