Evrozona u tehničkoj recesiji

Ekonomija evrozone pala je i u prvom kvartalu 2023. godine isto kao u poslednjem kvartalu 2022. godine, saopštio je u četvrtak Evropski statistički zavod, Eurostat. Tehnički, to znači ulazak u recesiju za ekonomije država Evropske Unije koje su usvojile jedinstvenu valutu. Prvobitno, Eurostat je najavio stagnaciju u poslednjem kvartalu 2022. godine u odnosu na prethodni kvartal i povećanje od 0,1% u prvom kvartalu 2023. Međutim, revidirao je brojke i one ukazuju na pad bruto domaćeg proizvoda evrozone za 0,1% u oba kvartala. S druge strane, privreda Unije i evrozone zabeležila je rast od 1% u prvom kvartalu 2023. godine u odnosu na sličan period 2022. godine.

Ştefan Stoica, 09.06.2023, 12:02

Ekonomija evrozone pala je i u prvom kvartalu 2023. godine isto kao u poslednjem kvartalu 2022. godine, saopštio je u četvrtak Evropski statistički zavod, Eurostat. Tehnički, to znači ulazak u recesiju za ekonomije država Evropske Unije koje su usvojile jedinstvenu valutu. Prvobitno, Eurostat je najavio stagnaciju u poslednjem kvartalu 2022. godine u odnosu na prethodni kvartal i povećanje od 0,1% u prvom kvartalu 2023. Međutim, revidirao je brojke i one ukazuju na pad bruto domaćeg proizvoda evrozone za 0,1% u oba kvartala. S druge strane, privreda Unije i evrozone zabeležila je rast od 1% u prvom kvartalu 2023. godine u odnosu na sličan period 2022. godine.

Na prvom mestu po napredovanju bruto domaćeg proizvoda su Španija, Kipar i Malta, sve sa preko 3%, a sledi ih Rumunija sa 2,8%. Estonija, Litvanija i Mađarska su zabeležile značajan pad. Na osnovu podataka koje se sezonski prilagođavaju, bruto domaći proizvod Evropske Unije i evrozone bio je 2,9%, odnosno 2,2%, iznad nivoa zabeleženog u četvrtom kvartalu 2019. godine, poslednjem pre pandemije. Dakle, privreda evrozone je u prva tri meseca ove godine ušla u recesiju, dok je Evropska Unija izbegla recesiju. U Evropskoj Uniji je najveći privredni rast u prvom kvartalu 2023. godine, u odnosu na prethodna tri meseca, zabeležen u Poljskoj, Luksemburgu i Portugalu, a najznačajniji pad u Irskoj, Litvaniji i Holandiji.

Rumunija je u prvom kvartalu 2023. godine zabeležila rast od 0,1% u odnosu na prethodna tri meseca, kada je bruto domaći proizvod imao napredak od 1%. Značajnu reviziju koju je sproveo Eurostat objašnjavaju se prvenstveno novim podacima o evoluciji Nemačke, glavnog ekonomskog motora Evrope, koji pokazuje da je ona ušla u recesiju početkom 2023. godine, zbog teškoća koje beleži industrijski sektor. Pod znakom pitanja su i izgledi za celu 2023. godinu. Sredinom maja, Evropska komisija je računala na povećanje od 1,1% u 2023. godini za 20 država koje su deo zone evra. Sada, međutim, ova cifra deluje optimistično“, rekao je ekonomista jedne važne banke na kontinentu, koji predviđa rast od samo 0,5% za celu godinu.

Prema rečima Šarlot de Monpelje, evropska privreda je u fazi stagnacije i jedva da je prezimila zbog energetskog šoka. Iako su cene gasa i nafte poslednjih meseci pale, prošlogodišnja eksplozija cena imala je značajan uticaj na poverenje domaćinstava, koji su umanjili potrošnju. Na evropsku ekonomiju utiče i povećanje referentnih kamatnih stopa Evropske centralne banke, mera koja smanjuje potražnju kredita i usporava investicije, posebno u sektoru nekretnina, što dovodi do smanjenja građevinske aktivnosti. Ekonomsko usporavanje uočeno u Sjedinjenim Američkim Državama i oporavak ispod očekivanog u Kini takođe utiču na evropski izvoz.