Manja inflacija, jeftiniji stanovi (14.06.2023)
Inflacija je nastavila da opada u maju, iako su prehrambeni proizvodi, usluge i roba ponovo poskupeli. Prema podacima Nacionalnog instituta za statistiku (INS), godišnja stopa inflacije, u maja 2022, smanjena je na 10,64%, sa 11,23 u aprilu. I u maju, u odnosu na prethodni mesec, najviše su porasle cene usluga, za skoro 1,1%, zatim hrana za 0,8% i roba za 0,4%.
Bogdan Matei, 14.06.2023, 11:40
Inflacija je nastavila da opada u maju, iako su prehrambeni proizvodi, usluge i roba ponovo poskupeli. Prema podacima Nacionalnog instituta za statistiku (INS), godišnja stopa inflacije, u maja 2022, smanjena je na 10,64%, sa 11,23 u aprilu. I u maju, u odnosu na prethodni mesec, najviše su porasle cene usluga, za skoro 1,1%, zatim hrana za 0,8% i roba za 0,4%.
Značajan rast zabeležen je posebno kod povrća i voća, a krompir je najvise poskupeo u proseku za više od 11 odsto, dok sveže voće belezi poskupljenje od oko 4,7 odsto. U kategoriji usluga najveća povećanja su registrovana kod smeštaja u hotelskim jedinicama za skoro 2,8% i električna energija 2,2%. Relevantnija pojeftinjenja beleže kravlje mleko -5,7%, goriva skoro 2,6%, jestivo ulje i jaja. Ekonomski analitičar Konstantin Rudnicki izjavio je za Radio Rumunija da usporavanje inflacije podstiče investicije i privredni rast.
On dodaje, da su očekivanja, da će u drugom delu godine inflacija dostići jednocifrenu cifru. Međutim, kažu stručnjaci, opasnost predstavlja povećanje prosečne bruto zarade iznad stope inflacije. Prema podacima za april, koje takođe iznosi INS, prosečna neto plata je porasla, u proseku za 15 odsto u odnosu na isti mesec 2022. godine. Povećanje plata koje već vidimo u javnoj upravi, zapravo u obrazovanju, a samim tim i dodavanjem još 3-4 milijarde leja na tržište ove godine će, u stvari, značiti i moguće rasplamsavanje inflacije“ — upozorava Konstantin Rudnicki.
On kaže da ostaje da se vidi kakav će uticaj uvođenje ovog novca imati na oblast potrošnje i skreće pažnju da Rumunija rizikuje da uđe u začarani krug u kojem povećanje plata može dovesti do vraćanja ili održavanja stope inflacije na nivou iznad 10%. U aprilu je prosečna neto plata u Rumuniji bila 4.500 leja (ekvivalent oko 900 evra).
Najviše vrednosti zabeležene su u informacionim tehnologijama, 10.700 leja (preko 2.000 evra), a najniže – u hotelijerstvu i ugostiteljstvu, 2.400 (oko 500). Makroekonomske neizvesnosti uticale su i na tržište nekretnina, primećuju stručnjaci.
Cene stanova u velikim gradovima su blago, ali konstantno, opadale u prva tri meseca ove godine. Objašnjenje je smanjenja kupovna moći gradjana, na pozadini inflacije, kao i skuplji krediti. Najveći pad, od preko 13%, zabeležen je kod trosobnih stanova izgrađenih pre 1977. godine – nakon razornog zemljotresa posle kojeg su antiseizmičke norme u građevinarstvu postale rigoroznije.
