Evropski parlament podržava prijem Rumunije u Šengenski prostor.

Rumunija i Bugarska bi trebalo da budu integrisane u Šengenski prostor do kraja ove godine, stoji u rezoluciji koju je u sredu usvojio Evropski parlament. Dokument, koji je dobio 526 glasova za“, 57 protiv“ i 42 uzdržana glasa, ističe da su Rumunija i Bugarska već ispunile potrebne zahteve za prijem u Šengenski prostor i da upotreba prava veta protiv njihovog pridruživanja doprinosi antievropskom osećanju i nanosi štetu ekonomiji. Evropski poslanici su iskazali žaljenje zbog odluke Saveta Evropske Unije od 8. decembra 2022. godine kojom se odbacuje članstvo bez iznetog bilo kakvog pravnog obrazloženja vezanog za kriterijume pristupanja“. Po njihovom mišljenju, građani Rumunije i Bugarske su diskriminisani zbog kašnjenja, birokratskih problema i dodatnih troškova pri putovanju ili poslovanju u inostranstvu u poređenju sa kolegama iz Šengenskog prostora. Tekst takođe zahteva od Evropske komisije da proceni finansijske gubitke, neostvarene dobitke i štetu nanetu prirodnom okruženju koju su Rumunija i Bugarska pretrpele od juna 2011. godine zbog usvojene „negativne i neobrazložene odluke“ o pridruživanju Šengenu i da razmotri moguće mehanizme nadoknade.

Sorin Iordan, 13.07.2023, 14:56

Rumunija i Bugarska bi trebalo da budu integrisane u Šengenski prostor do kraja ove godine, stoji u rezoluciji koju je u sredu usvojio Evropski parlament. Dokument, koji je dobio 526 glasova za“, 57 protiv“ i 42 uzdržana glasa, ističe da su Rumunija i Bugarska već ispunile potrebne zahteve za prijem u Šengenski prostor i da upotreba prava veta protiv njihovog pridruživanja doprinosi antievropskom osećanju i nanosi štetu ekonomiji. Evropski poslanici su iskazali žaljenje zbog odluke Saveta Evropske Unije od 8. decembra 2022. godine kojom se odbacuje članstvo bez iznetog bilo kakvog pravnog obrazloženja vezanog za kriterijume pristupanja“. Po njihovom mišljenju, građani Rumunije i Bugarske su diskriminisani zbog kašnjenja, birokratskih problema i dodatnih troškova pri putovanju ili poslovanju u inostranstvu u poređenju sa kolegama iz Šengenskog prostora. Tekst takođe zahteva od Evropske komisije da proceni finansijske gubitke, neostvarene dobitke i štetu nanetu prirodnom okruženju koju su Rumunija i Bugarska pretrpele od juna 2011. godine zbog usvojene „negativne i neobrazložene odluke“ o pridruživanju Šengenu i da razmotri moguće mehanizme nadoknade.

U intervjuu za Radio Rumuniju, evroparlamentarac Viktor Negresku apelovao je na obazrivost, s obzirom na to da postoje tri sastanka Saveta za pravdu i unutrašnje poslove do kraja godine, gde se može doneti odluka o pridruživanju, a Austrija, koja je blokirala Rumuniju u decembru 2022. godine, još uvek nije pokazala nikakvu naznaku promene svog stava.

Viktor Negresku: Naša želja je da se to desi do kraja godine, ali bih pre preporučio da budemo obazrivi, umesto da se ponovi prošla godina kada smo mnogo govorili o pridruživanju, a ništa se nije desilo. Ove godine bismo pre voleli da probamo da vršimo pritisak preko postojećih diplomatskih kanala, da pokušamo da promenimo stav austrijske vlade i da na kraju imamo pozitivnu odluku. Međutim, trenutno nismo još stigli dotle. Mislim da je ova godina još teža od prethodne, jer je ovo godina izbora za Evropski parlament i izbora u Austriji, gde se veća pažnja posvećuje temi migracije, koju intenzivno promoviše austrijski kancelar“.

Austrija je blokirala prijavu Rumunije za Šengen u decembru 2022. godine, navodeći da je naša zemlja deo balkanske rute nezakonite migracije. Optužba je odbijena od strane administracije iz Bukurešta, a i evropske institucije su zvanično opovrgle ovu tvrdnju, uključujući i Evropsku agenciju za graničnu policiju i primorsku stražu – Fronteks.

Trenutno, od ukupno 27 država članica Evropske Unije, samo Rumunija, Bugarska, Kipar i Irska nisu uključene u Šengenski prostor, u uslovima u kojima on uključuje i države van Unije, kao što su Island, Norveška, Švajcarska i Lihtenštajn.