Regionalni skup u Atini (22.08.2023)

Povodom navršavanja dve decenije od Samita u Solunu, koji je postavio teljmelje širenja Evropske unije na Balkan, šefovi država i vlada učestvovali su u Atini, na poziv grčkog premijera Kirijakosa Micotakisa, na neformalnom skupu. Glavne teme skupa bili su rezultati postignuti u poslednjim godinama, zatim razvoj regionalne saradnje na jugistoku Evrope i izazovi nastali nakon sukoba u Ukrajini. Na skupu u Atini učetvovali su lideri iz Srbije, Crne Gore, Republike Moldavije, Severne Makedonije, Kosova, Rumunije, Bugarske, Hrvatske i Bosne i Hercegovine kao i predsednici Evropksog saveta i Evropske komisiije Šarl Misel i Ursula fon der Lajen. Dokazak predsednika Ukrajine Volodimira Zelenskog na atinski skup smatra se snažnim signalom podrške Ukrajini i evroatlanskoj perspektivi cele zone. ,,Treba da približimo naše prijatelje Evropskoj uniji i to što brže. Premostićemo prepreke koje stoje pred našim regionima“, naglasila je na onlajn platformi predsednica Evropske komisije. Pored proširenja Unije, susret je bio usresredjen i na energetsku bezbednost i sankcije Rusiji, kojima se zvanični Beograd nije pridružio. Na odbijanje predsednika Srbije Aleksandara Vučića, iz zajdničke deklaracije skupa u Atini eliminisan je apel na uvodjenje sancija Moskvi zbog agresije na Ukrajinu, javlja Sputnjik. Učesnici su se složili da je od izuzetnog značaja nastavljanje dijaloga i koordinacije u oblastima bzbednosti i regionalne ekonomske saradnje i izrazili solidarnost sa Ukrajinom i Republikom Moldavijom. Takodje izražena je i podrška procesu proširenja na zapadni Balkan i zemlje istočnog susedstva. U svom obraćanju premijer Rumunije Marčel Čolaku je detaljno predstavio podršku Rumunije Ukrajini kao i izazove sa kojima se suočavaju rumunski farmeri zbog izvoza ukrajinskih žitarica. U ovom kontekstu premijer Čolaku je poredložio da se usvoji evropski mehanizam za upravljanje prevozom žitarica i da se izdvoje dodatna sredstva za prehrambenu industriju i razvoj specifične infrastrukture. Predsedik Vlade Rumunije istakao je da je proširenje Šengen zone od strateškog interesa i izjasnio se za hitno pristupanje Rumunije zoni slobodnog kretanja. Tokom razgovora sa predsednicom Evropske komisije Marčel Čolaku je tražio da se pojačaju zajednički napori za pristupanje Rumunije slobodnom protoku ljudi, roba, kapitala i usluga. Premijer je ukazao i na potrebu evropskog jedinstva i predložio unapredjenje zajedničkih regionalnih projekata u oblastima energije, trgovine i suzbijanju hibridnih pretnji. U Atini Marčel Čolaku je razgovarao i sa svojim grčkim kolegom o širenju bilateralne i regionalne saradnje, a za vreme susreta sa liderom iz Kijeva obećao je predsedniku Ukrajine Volodimiru Zelenskom da će Rumunija biti uz Ukrajinu do ukrajinske pobede i kasnije u obnovi zemlje.

Corina Cristea, 22.08.2023, 12:56

Povodom navršavanja dve decenije od Samita u Solunu, koji je postavio teljmelje širenja Evropske unije na Balkan, šefovi država i vlada učestvovali su u Atini, na poziv grčkog premijera Kirijakosa Micotakisa, na neformalnom skupu. Glavne teme skupa bili su rezultati postignuti u poslednjim godinama, zatim razvoj regionalne saradnje na jugistoku Evrope i izazovi nastali nakon sukoba u Ukrajini. Na skupu u Atini učetvovali su lideri iz Srbije, Crne Gore, Republike Moldavije, Severne Makedonije, Kosova, Rumunije, Bugarske, Hrvatske i Bosne i Hercegovine kao i predsednici Evropksog saveta i Evropske komisiije Šarl Misel i Ursula fon der Lajen. Dokazak predsednika Ukrajine Volodimira Zelenskog na atinski skup smatra se snažnim signalom podrške Ukrajini i evroatlanskoj perspektivi cele zone. ,,Treba da približimo naše prijatelje Evropskoj uniji i to što brže. Premostićemo prepreke koje stoje pred našim regionima“, naglasila je na onlajn platformi predsednica Evropske komisije. Pored proširenja Unije, susret je bio usresredjen i na energetsku bezbednost i sankcije Rusiji, kojima se zvanični Beograd nije pridružio. Na odbijanje predsednika Srbije Aleksandara Vučića, iz zajdničke deklaracije skupa u Atini eliminisan je apel na uvodjenje sancija Moskvi zbog agresije na Ukrajinu, javlja Sputnjik. Učesnici su se složili da je od izuzetnog značaja nastavljanje dijaloga i koordinacije u oblastima bzbednosti i regionalne ekonomske saradnje i izrazili solidarnost sa Ukrajinom i Republikom Moldavijom. Takodje izražena je i podrška procesu proširenja na zapadni Balkan i zemlje istočnog susedstva. U svom obraćanju premijer Rumunije Marčel Čolaku je detaljno predstavio podršku Rumunije Ukrajini kao i izazove sa kojima se suočavaju rumunski farmeri zbog izvoza ukrajinskih žitarica. U ovom kontekstu premijer Čolaku je poredložio da se usvoji evropski mehanizam za upravljanje prevozom žitarica i da se izdvoje dodatna sredstva za prehrambenu industriju i razvoj specifične infrastrukture. Predsedik Vlade Rumunije istakao je da je proširenje Šengen zone od strateškog interesa i izjasnio se za hitno pristupanje Rumunije zoni slobodnog kretanja. Tokom razgovora sa predsednicom Evropske komisije Marčel Čolaku je tražio da se pojačaju zajednički napori za pristupanje Rumunije slobodnom protoku ljudi, roba, kapitala i usluga. Premijer je ukazao i na potrebu evropskog jedinstva i predložio unapredjenje zajedničkih regionalnih projekata u oblastima energije, trgovine i suzbijanju hibridnih pretnji. U Atini Marčel Čolaku je razgovarao i sa svojim grčkim kolegom o širenju bilateralne i regionalne saradnje, a za vreme susreta sa liderom iz Kijeva obećao je predsedniku Ukrajine Volodimiru Zelenskom da će Rumunija biti uz Ukrajinu do ukrajinske pobede i kasnije u obnovi zemlje.