Misija MMF-a u Bukureštu (05.10.2023)

Paket fiskalnih mera Vlade u Bukureštu predstavlja korak napred i unapredjuje politike u odredjenim oblastima, ali potrebno je da se preduzmu i dodatne mere-zaključila je delagacija Medjunarodnog monetarnog fonda na kraju poriodične misije koja je okončana u sredu. Eksperi fonda procenjuju privredni rast Rumunije ove godine na 2,3% i budžetski deficit na 6% buto nacionalnog proizvoda. Fond preporučuje vlastima u Bukureštu da sprovedu dodatne reforme u visni od 2% bruto nacionalnog proizvoda. Eksperti Fonda smatraju da su glavne mere o kojima rumunske vlasti treba da vode računa eliminisanje oslobadjanja od poreza i privilegija, rupe u zakonima, efikasniji pdv, primena reformisanog poreza na imovinu i fiskalna politika koja bi promovisala efikasno korišćenje energije i ohrabrivanje tranzicije na ekonomiju sa neutralnim emisijama uglenika. Po oceni MMF, veća predvidljivost penzijskih rashoda i ličnih dohodaka bila bi dobrodošla, ali odluka Vlade da kontroliše cene prehrambenih proizvoda nije najbolje rešenje za smanjenje cena. Nedavno usvojeni paket fiskalnih mera širi poresku osnovicu i povećava budžetske prihode jer eliminiše oslobadjanja od doprinosa u poljoprivredi, gradjevinarstvu, preradi prehrambenih proizvoda i industriji IT, i ograničava broj proizvoda sa smanjenim pdv-om. Eksperti tvrde da će budžetski deficit u 2024. godini u Rumuniji biti od 5%, ali da su potrebne nove mere jer, u skladu sa dogovorom sa Evropskom komisijom, budžetski deficit treba da bude ispod 3%. Istovremeno šef misije MMF-a Jan Kees Martijn je upozorio da je teško primeniti paket fiskalnih mera vlasti u Bukureštu u izbornoj godini. Jan Kees Martijn smatra da su novi bankarski porezi dodatno opterećenje za kompanije i da bi mogli negativno da utiču na finansijske rezultate. Pored ovih mera, MMF preporučuje i poboljsanje administracije i bolje planiranje fiskalne politike kako bi kompanijama i stanovništvu omogućile veću predvidljivost. Potrebne su, dodaju predstavnici medjunarodne finansijske institucije, i nove investicije i dodatna budžetska izdvajanja za obarzovanje i zdravstvo da bi se dostigli evropski standardi. Poslednjeg dana misije MMF, delegacija ove finansijske institucije vodila je razgovore sa premijerom Marčelom Čolakuom. Predsednik vlade Rumunije je istakao da su preporuke MMF-a, koje su slične preporukama Svetske banke i Evropske komisije već uzete u obzir. Vlada Rumunije koncentriše se sada na smanjenje budžetskih rashoda i naročito na suzbijanje utaje poreza, a zakon za koji je Vlada preuzela odgovornost pred Parlamentom stvara opšti okvir za fiskalnu reformu, precizirao je premijer Marčel Čolaku. Premijer smatra da će privredni rast Rumunije ove godine biti jedan od najvećih u Evropskoj uniji i da će promovisne mere doprinositi prevazilaženju složene situacije nastale u poslednjim godinama.

Corina Cristea, 05.10.2023, 11:03

Paket fiskalnih mera Vlade u Bukureštu predstavlja korak napred i unapredjuje politike u odredjenim oblastima, ali potrebno je da se preduzmu i dodatne mere-zaključila je delagacija Medjunarodnog monetarnog fonda na kraju poriodične misije koja je okončana u sredu. Eksperi fonda procenjuju privredni rast Rumunije ove godine na 2,3% i budžetski deficit na 6% buto nacionalnog proizvoda. Fond preporučuje vlastima u Bukureštu da sprovedu dodatne reforme u visni od 2% bruto nacionalnog proizvoda. Eksperti Fonda smatraju da su glavne mere o kojima rumunske vlasti treba da vode računa eliminisanje oslobadjanja od poreza i privilegija, rupe u zakonima, efikasniji pdv, primena reformisanog poreza na imovinu i fiskalna politika koja bi promovisala efikasno korišćenje energije i ohrabrivanje tranzicije na ekonomiju sa neutralnim emisijama uglenika. Po oceni MMF, veća predvidljivost penzijskih rashoda i ličnih dohodaka bila bi dobrodošla, ali odluka Vlade da kontroliše cene prehrambenih proizvoda nije najbolje rešenje za smanjenje cena. Nedavno usvojeni paket fiskalnih mera širi poresku osnovicu i povećava budžetske prihode jer eliminiše oslobadjanja od doprinosa u poljoprivredi, gradjevinarstvu, preradi prehrambenih proizvoda i industriji IT, i ograničava broj proizvoda sa smanjenim pdv-om. Eksperti tvrde da će budžetski deficit u 2024. godini u Rumuniji biti od 5%, ali da su potrebne nove mere jer, u skladu sa dogovorom sa Evropskom komisijom, budžetski deficit treba da bude ispod 3%. Istovremeno šef misije MMF-a Jan Kees Martijn je upozorio da je teško primeniti paket fiskalnih mera vlasti u Bukureštu u izbornoj godini. Jan Kees Martijn smatra da su novi bankarski porezi dodatno opterećenje za kompanije i da bi mogli negativno da utiču na finansijske rezultate. Pored ovih mera, MMF preporučuje i poboljsanje administracije i bolje planiranje fiskalne politike kako bi kompanijama i stanovništvu omogućile veću predvidljivost. Potrebne su, dodaju predstavnici medjunarodne finansijske institucije, i nove investicije i dodatna budžetska izdvajanja za obarzovanje i zdravstvo da bi se dostigli evropski standardi. Poslednjeg dana misije MMF, delegacija ove finansijske institucije vodila je razgovore sa premijerom Marčelom Čolakuom. Predsednik vlade Rumunije je istakao da su preporuke MMF-a, koje su slične preporukama Svetske banke i Evropske komisije već uzete u obzir. Vlada Rumunije koncentriše se sada na smanjenje budžetskih rashoda i naročito na suzbijanje utaje poreza, a zakon za koji je Vlada preuzela odgovornost pred Parlamentom stvara opšti okvir za fiskalnu reformu, precizirao je premijer Marčel Čolaku. Premijer smatra da će privredni rast Rumunije ove godine biti jedan od najvećih u Evropskoj uniji i da će promovisne mere doprinositi prevazilaženju složene situacije nastale u poslednjim godinama.