Rumunski bankarski sistem (16.12.2014)
Rumunski bankarski sistem koji finansira rumunsku privredu u 90% slučajeva i dalje se nalazi na intenzivnoj nezi zbog šestomesečnog kašnjenja restrukturacije — navodi se u analizi Finansijske revije. Troškovi administracije banaka polazeći od ličnih dohodaka zaposlenih radnika pa sve do kirije teritorijalnih filijala nalaze su u kamatama za kredite koje- iako smanjene u poslednje vreme-i dalje su veoma visoke u odnosu na referentnu kamatnu stopu od 2,75%. U kriznim godinama jedan od pet kredita je promašen. Infrastruktura bankarske industrije u Rumuniji dostigla je vrhunac u 2008. godini, kada su lokalne mreže stigle do rekorne brojke od 6 600 filijala i agencija u kojima je radilo 71 500 radnika. Šest godina posle izbijanja ekonomske krize jedna petina radnih mesta je zatvorena, odnosno 13.600 radnika je ostalo bez posla i 12 000 jedinica je zatvoreno. Napori za stavljanje promašenih kredita i ostalih mera provizija za generalno čišćenje bankarskog sistema u 2014. godini bili su veoma složeni. Bankarski sistem zabeležiće na kraju godine gubitak od oko 450 miliona evra — procenjuje šef Nadzone direkcije Rumunske narodne banke Nikolaje Činteza ’’ Bankarski sistem je zabeležio do 30. septembra gubitak od oko 360 miliona evra, ali ovo nije veliko iznanadjenje jer su masovne bankarske provizije u trećem tromesečju doprinele ovakvom gubitku i doprineće i dalje’’ — dodao je Nikolaje Cinteza. Nivo promašenih kredita od aprila do septembra 2014. godine smanjen je sa 22,3 % na 15,33%, a nivo pokrića promašenih kredita provizijama iznosi 66,22%. Slično mišljenje o gubicima ima i predsednik Rumunske asocijacije banaka Radu Gracijan Gecea: ’’Ja smatram da će 2014 biti godina visokog gubitka. Narodna banka je već nagovestila gubitak na nivou bankarskog sistema kada nismo ni počeli čišćenje bilansa.’’
Florin Orban, 16.12.2014, 09:06
Rumunski bankarski sistem koji finansira rumunsku privredu u 90% slučajeva i dalje se nalazi na intenzivnoj nezi zbog šestomesečnog kašnjenja restrukturacije — navodi se u analizi Finansijske revije. Troškovi administracije banaka polazeći od ličnih dohodaka zaposlenih radnika pa sve do kirije teritorijalnih filijala nalaze su u kamatama za kredite koje- iako smanjene u poslednje vreme-i dalje su veoma visoke u odnosu na referentnu kamatnu stopu od 2,75%. U kriznim godinama jedan od pet kredita je promašen. Infrastruktura bankarske industrije u Rumuniji dostigla je vrhunac u 2008. godini, kada su lokalne mreže stigle do rekorne brojke od 6 600 filijala i agencija u kojima je radilo 71 500 radnika. Šest godina posle izbijanja ekonomske krize jedna petina radnih mesta je zatvorena, odnosno 13.600 radnika je ostalo bez posla i 12 000 jedinica je zatvoreno. Napori za stavljanje promašenih kredita i ostalih mera provizija za generalno čišćenje bankarskog sistema u 2014. godini bili su veoma složeni. Bankarski sistem zabeležiće na kraju godine gubitak od oko 450 miliona evra — procenjuje šef Nadzone direkcije Rumunske narodne banke Nikolaje Činteza ’’ Bankarski sistem je zabeležio do 30. septembra gubitak od oko 360 miliona evra, ali ovo nije veliko iznanadjenje jer su masovne bankarske provizije u trećem tromesečju doprinele ovakvom gubitku i doprineće i dalje’’ — dodao je Nikolaje Cinteza. Nivo promašenih kredita od aprila do septembra 2014. godine smanjen je sa 22,3 % na 15,33%, a nivo pokrića promašenih kredita provizijama iznosi 66,22%. Slično mišljenje o gubicima ima i predsednik Rumunske asocijacije banaka Radu Gracijan Gecea: ’’Ja smatram da će 2014 biti godina visokog gubitka. Narodna banka je već nagovestila gubitak na nivou bankarskog sistema kada nismo ni počeli čišćenje bilansa.’’
Kreditiranje privatnog sektora nastavlja se ali u negativnom ritmu uprkos pozitivnoj dinamici kreditiranja u domaćoj valuti. Guverner Narodna banke Rumunije Mugur Isaresku kaže da razlog za neoporavak totalnog kreditiranja nije nedostatak raspoloživog novca u bankama: ’’ U Rumuniji banke imaju sada višak likvidnosti u lejima i devizama. Nedostatak novca nije glavni razlog za usporavanje procesa i smanjenja devznog kredita. Evolucija kredita je u tesnioj vezi sa strukturnim pomenama, situacijom promašenih kredita i pojavom odredjenog nepoverenja izmedju banaka i klijenata. Pokušavanmo da otklonimo ovo nepoverenje stvaranjem stabilne finansijsko-ekonomske klime.
Pri kraju oktobra tekuće godine Narodna banka Rumunije objavila je rezultate stresnih testova napravljenih medju 130 evropskih banaka. Neke banke koji su položile ovaj test deoničari su i rumunskih banaka. Privredni analitičar Aurelijan Dokija o položaju rumunskog bankarskog sistema je izmedju ostalog rekao: ’’Iako postoje banke koje imaju deoničare u bankama sa problemima, rumunski bankarski system je sastavljen od nezavisnih banaka. Kada je reč o sopstvenom kapitalu i bilansnoj situaciji one su potpuno nezavisne od matičnih banaka i pod nadzorom su Narodne banke Rumunije. Ne postoji neposredna veza i zabrinutost zbog njihovog položaja, jer iz rspoloživih podataka znamo da rumunske banke imaju visok stepen dokapitalizacije iznad 15%, što predstavlja mnogo više od evropskih zahteva, tako da nema mesta zabrinutosti. Problem bi mogao da nastane samo kada bi jedna rumunska banka tražila dodatni kapital od matične banke koja nema raspoloživi kapital. Ali rumunske banke su u ovom trenutku dobro kapitalizovane i ne postoji nikakaka potreba za traženje kapitala od matičnih banaka.
(Prevod: Mirča Mihaj)
