Zakon o stečaju fizičkih lica (30.06.2015)
Poslančki dom, kao odlučujuće telo rumunskog Parlamenta, usvojio je nedavno Zakon o stečaju fizičkih lica, zakon koji je dobio i zeleno svetlo predsednika Klaus Johanis. Po oceni inicijatorke zakona, pojava ovog zakonskog akta bila je neophodna naročito posle izbijanja krize izazvane aprecijacijom švajcarskog franka u odnosu na evro i nacionalnu monetu. Nacrt se bazira na studije iz 12 država i rezultat je rasprava koje su počele još u martu 2014. godine i to sa svim zainteresovanim stranama.
Florin Orban, 30.06.2015, 11:50
Poslančki dom, kao odlučujuće telo rumunskog Parlamenta, usvojio je nedavno Zakon o stečaju fizičkih lica, zakon koji je dobio i zeleno svetlo predsednika Klaus Johanis. Po oceni inicijatorke zakona, pojava ovog zakonskog akta bila je neophodna naročito posle izbijanja krize izazvane aprecijacijom švajcarskog franka u odnosu na evro i nacionalnu monetu. Nacrt se bazira na studije iz 12 država i rezultat je rasprava koje su počele još u martu 2014. godine i to sa svim zainteresovanim stranama.
Zakon će za prezadužene Rumune biti od velike pomoći- izjavila je Ana Birčal poslanica Socijal-demokratske spartije (PSD), inicijatorke nacrta zakona. U skladu sa odredbama pod ovaj zakon spadaju dobroverni dužnici koji se suočavaju sa velikim finansijskim problemima ne iz sopstvene krivice. Ovi imaju pravo na reprogramiranje duga na bazi petogodišnjeg plana oporavka, uz mogučnost produženja za još jednu godinu. U trenutku stupanja na snagu stečajnog postupka prekida se svaki postupak i zatezna kamata. Zakon predvidja da svaki dužnik koji posle 90 dana ne može da izmiri obaveze, ima pravo da traži otvaranje stečajnog postupka d bi se na ovaj način finansijski oporavio na bazi plana o vraćanju duga- izjavila je Ana Birčal. Imamo dve procedure: kada dužnik nema ni najmanju šansu da vrati dug, on može da traži likvidaciju ili reprogramiranje duga na bazi predloženog plana o vračanju duga, pod nadzorom i uz konsultaciju upravnika ove procedure. Upravnik može da bude advokat, notar ili sudski izvršitelj. Troškovi postupka vraćanja duga predvidjeni su planom izmirivanja, a troškovi otvaranja stecajnog postupka snosi drzavni budzet- dodala je poslanica Socijal-demokratske stranke. O ovom zakonu za za našu radio stanicu Adijan Mitroj, profesor Akedemije ekonomskih studija je izjavio: Ovaj zakon je došao malo prerano, jer nam je za ovak važan zakon bila potrebna ozbiljna analiza. Mnogi faktori su ovde ukljuceni i mislim da ne treba da žurimo jer žurba može da ima negativne posledice. Jednom moderanom stečajnom sistemu potreba jer ovaj zakon, ali su neophodni i drugi prethodni koraci. Mnogo je zainteresovanih strana, treba konsultovati sve strane: Centralnu banku, komercijalne banke, medjunarodne institucije.Treba napraviti analizu posledica. Takodje potrebna nam je medjunarodna podrška, sudije koje bi imale dovoljno vremena, strpljenja i znanja za tako nešto. Treba da se inspirišemo iz iskustva drugih zemalja, i evropskih i američkih, i sem toga potrebne su nam institucije. Navešču samo jedan primer:dobroverni dužnici mogu se mnogo jeftinije zaduzivati ,a ostali mnogo teže. Postoji veliki ulog umešanih strana kao i neumešanih, na primer dužnici koji se nalaze u nezavidnoj situaciji, a ipak izmiruju dugove.
Univerzitetski profesor Adrijan Mitroj o efektima otvaranja stečajnog postupka fizičkih lica kaže: Nemojte smatrati da je ovo rešenje. Nije lako kada je drugi odgovoran za vase lično poslovanje. Ova prednost je samo privremenog karaktera.Ova pozicija ima i moralni hazard unutar društva jer ostali, koji su takodje u nepovoljnoj situaciji, smatraće da je zakon pristrasan. Analiza posledica o kojima sam govorio treba da vodi računa o društvenoj i ekonomskoj pravednosti, jer se u ovom slučaju radi o strateškom zakonu.
I na kraju recimo da su eksperti Medjunarodnog monetarnog fonda izrazili zabrinutost zbog donošenja Zakona o stečaju fiziških lica bez adekvate analize posledica. Ovo mišljenje deli i Bankarska ascijacija Rumunije .Nama ostajesamo da vidimo od kada će se zakon primeniti jer vlada Rumunije jos nije usvojila neophodne norme za primenu zakonskog akta.
