Vesti dana (01.12.2016)

Dan državnosti, 1. Decembar slavili su Rumuni u zemlji i inostranstvu, kao i na ratnim poprištima gde su Rumuni prisutni u međunarodnim misijama. U više gradova u Rumuniji organizovane su spektakularne vojne parade, koncerti i vatrometi. Najznačajnija vojna parada organizovana je u Bukureštu gde je preko 3000. specijalista Ministarstva odbrane, Ministarstva unutrašnjih poslova i Rumunske obaveštajne službe, učestvovalo na vojnoj paradi na kojoj je predstavljena vojna tehnika i oko 50. aviona među kojima i šest aviona F-16. Ove godine na paradi je odato priznanje i palim borcima u Prvom svetskom ratu, u kontekstu obeležavanja 100. godiošnjice od ulaska Rumunije u Prvi svestki rat.Vojni odredi iz Nemačke, Velike Britanije, Italije i Slovačke učestvovali su premjerno, na paradi povodom Dana državnosti. Pod Trijumfalnom kapijom prošli su i vojnici iz Republike Moldavije, Poljske, Slovačke, Španije i SAD. Dan državnosti Rumunije obeležen je i u inostranstvu gde je Rumunski kulturni institut, u saradnji sa diplomatskim misijama u inostranstvu, organizovao kulturne manifestacije. 1.Decembra 1918. godine u Alba Juliji, predstavnici Rumuna iz Transilvanije, Krišane, Maramureša i Banata odlučili su da se ove pokrajine koje su do tada bile u sastavu Austrougarske ujedine sa Rumunijom. Ovaj čin je predstavio okončanje Prvog svestkog rata, procesa konstituisanja nacionalne unitarne rumunske države, tako što su sve pokrajine sa većinskim rumunskim stanovništvom koje su bile u sastavu susednih multinacionalnih imperija ušle pod vlašću Bukurešta. Posle decembarske revolucije, 1. Decembar je postao Dan državnosti Rumunije.

Roxana Vasile, 01.12.2016, 19:24

Dan državnosti, 1. Decembar slavili su Rumuni u zemlji i inostranstvu, kao i na ratnim poprištima gde su Rumuni prisutni u međunarodnim misijama. U više gradova u Rumuniji organizovane su spektakularne vojne parade, koncerti i vatrometi. Najznačajnija vojna parada organizovana je u Bukureštu gde je preko 3000. specijalista Ministarstva odbrane, Ministarstva unutrašnjih poslova i Rumunske obaveštajne službe, učestvovalo na vojnoj paradi na kojoj je predstavljena vojna tehnika i oko 50. aviona među kojima i šest aviona F-16. Ove godine na paradi je odato priznanje i palim borcima u Prvom svetskom ratu, u kontekstu obeležavanja 100. godiošnjice od ulaska Rumunije u Prvi svestki rat.Vojni odredi iz Nemačke, Velike Britanije, Italije i Slovačke učestvovali su premjerno, na paradi povodom Dana državnosti. Pod Trijumfalnom kapijom prošli su i vojnici iz Republike Moldavije, Poljske, Slovačke, Španije i SAD. Dan državnosti Rumunije obeležen je i u inostranstvu gde je Rumunski kulturni institut, u saradnji sa diplomatskim misijama u inostranstvu, organizovao kulturne manifestacije. 1.Decembra 1918. godine u Alba Juliji, predstavnici Rumuna iz Transilvanije, Krišane, Maramureša i Banata odlučili su da se ove pokrajine koje su do tada bile u sastavu Austrougarske ujedine sa Rumunijom. Ovaj čin je predstavio okončanje Prvog svestkog rata, procesa konstituisanja nacionalne unitarne rumunske države, tako što su sve pokrajine sa većinskim rumunskim stanovništvom koje su bile u sastavu susednih multinacionalnih imperija ušle pod vlašću Bukurešta. Posle decembarske revolucije, 1. Decembar je postao Dan državnosti Rumunije.

Predsednik Klaus Johanis izjavio je u četvrtak, na prijemu povodm Dana državnosti da je 1. Decembar poziv na jedinstvo, solidarnost i nacionalni ponos i poručio je Rumunima da ne sumnjaju u sebe i u njihovu državu. I premijer Dačijan Čološ je objavio poruku u kojoj je podsetio na dan velikog ujedinjenja iz 1918. godine o kome kaže da je bilo čudo istorije. I SAD i predsednik Barak Obama čestitali su Rumunima Dan državnosti. Poruku je uputio državni sekretar Džon Keri. U poruci se naglašava da je Strateško partnerstvo između SAD i Rumuhije veoma značajno,a Bukurešt ostaje saveznik od poverenja na nivou NATO-a, i ima značajan doprinos kada je reč o međunarodnom miru i bezbednosti. U sredu Ambasador Rumunije u SAD, Đeorđe Kristijan Major, sastao se sa Džeki Walorski, koja je članica Komiteta Vojnih snaga u Predstavničkom domu. Ona je dala osiguranja da će Strateško partnerstvo između Rumunije i SAD tokom sledeće administracije Bele kuće postati čvršće i da će se koncetrisati na pitanja od zajedničkog interesa. Rumusnki diplomata se satao i sa Robertom Aderholtom, članom Komisije za Bezbednost i saradnju u Kongresu SAD. Đeorđe Kristijan Major je ponovio odlučni angažman Rumunije da poveća budžet odbrane na 2% od bruto društvenog proizvoda u 2017 i da ga održi na tom nivou najmanje 10. godina.

Od 1. do 30. decembra, stanovnici Bukurešta ali i oni koji su u prolazu mogu se radovati uličnom osvetljenju povodom zimskih praznika za koje je korišćeno preko 3. miliona sijalica. Pored uličnog osvetljenja dužine od oko 23. kilometara na Božičnom vašaru je prisutna i jelka visine 25. m. Božićni vašar je organizovan u blizini Palate Parlamenta koja je druga zgrada po veličini posle Pentagona. Posetioce vašara očekuju prikladni koncerti, preko 100. kučica, Dom Božić Bate, tradicionalni proizvodi i božićni pokloni. Posetioci vašara mogu u okviru kampanije ,,Daruj, budi bolji! I ti možeš biti Božić Bata!“ da daruju knjige i igračke za siromačnu decu. Prikladne manifestcaije tokom decembra meseca biće organizovane i u drugim delovima grada.

Departman za politike za odnose sa Rumunima u rasejanju Ministarstva inostranih poslova, realizovao je i objavio Pravilnik o povratku koji je namenjen Rumunima van granica. Dokument je izrađen na osnovu pitanja koja su postavili Rumuni iz inostranstva koji nameravaju da se vrate u zemlju i sadrži osnovne informacije i kontakte koji će im omogućiti da se lakše integrišu u rumunsko društvo. Prema procenama Ministarstva inostranih poslova oko 3,5 do 4 miliona Rumuna živi u inostranstvu. Od ovog broja više od 2,l8. miliona živi u drugoj državi koja je članica EU. Kako kaže Departman za Rumune van granica, veliki broj Rumuna koji žive u dijaspori želi da se vrati jednog dana kući, ali samo 3 do 5 % Rumuna su odlučni da se vrate. Departma upozorava da je broj stanovnika Rumunije opao ispod 20. miliona stanovnika, uglavnom zbog migracije. Odlaskom mladih došlo je i do ubrazanog starenja stanovništva. Prema sociološkim istraživanjima prosečna starost rumunskih zajednica u Evropi je od 33 –35. godina.