Ocene o Jedinstvenom zakonu o ličnim dohodcima
Evropska Rumunija je zemlja paradoksa u sistemu ličnih dohodaka. Na primer, ne postoji nikakva hijerarhija koja bi vodila računa o značaju uloženog rada, stručnoj spremi ili radnom stažu.
Roxana Vasile, 06.04.2017, 13:54
Evropska Rumunija je zemlja paradoksa u sistemu ličnih dohodaka. Na primer, ne postoji nikakva hijerarhija koja bi vodila računa o značaju uloženog rada, stručnoj spremi ili radnom stažu. Ova situacija dovela je do brojnih anomalija koje se teško mogu zamisliti u drugim državama EU. Aktuelna koaliciona vlada Socijaldemokratske partije (PSD) i Alijanse liberala i demokrata (ALDE) želi da ispravi ovo stanje jedinstvenim zakonom o ličnim dohodcima budžetskih radnika. Socijaldemokratska partija želi da zakon stupi brzo na snagu preuzimanjem zakonske inicijative kako bi radnici dobili veće plate od 1. jula. Predsednik Socijaldemokratske partije Liviu Dragnea je objasnio da će se plate etapno povećati u narednih pet godina: ,,Do 2020. godine računamo na dodatnih 7. milijardi evra, odnosno na povećanju od 56%. Proces se nestavlja i u 2021. i 2022. kako bismo u 2023. godini imali samo dva kriterijuma: minimalnu platu kojoj će se primeniti indeks za svaku društvenu kategoriju.
Poslanik Alijanse liberala i demokrata, Varužan Vosganian smatra da jedinstveni zakon o platama ne može stupiti na snagu pre 2018. godine jer su potrebne široke parlamentarne rasprave: ,,Ovaj zakon se ne može primeniti u 2017. godini. Zakon bi stupio na snagu 2018. godine i primenio bi se do 2022. Opozicija kritikuje inicijativu Vlade sa napomenom da nacrt nije realan jer ne psotoje finansijska sredstva za sva povećanja ličnih dohodaka. Guverner Narodne Banke Rumunije, Mugur Isaresku kaže da su povećanja plata neophodna ali da ove treba držati pod kontrolu jer je Rumunija postigla ekonomsko-finansijsku ravnotežu sa velikim odricanjima: ,,Povećanje plata je neminovno. Mi treba da postupamo razumno i da pod kontrolu držimo lične dohodke, usklađene sa mnogim pokazateljima koji se svi tiču makroekonomske i makrofinansijske stabilnosti. Rumunija je postigla ove rezultate sa velikim odricanjima i ne bi bilo dobro da ih ugrozimo. Nacrt Zakona o ličnim dohodcima predviđa da će najviše plate imati predsednik države, premijer, predsenici oba doma Parlamenta, predsednik Visokog kasacionog suda i Ustavnog suda Rumunije, na drugoj poziciji nalaze se rektori, bolnički menadžeri i sudije, lekari primarijusi i univerzitetski profesori. Veća povećanja uživaće radnici iz oblasti obrazovanja, zdravstva, kulture, vojske i diplomatije.
